Бесједа произнесена у навчерје Васкрса у храму Хрисшовог Васкрсења у Подгорици 1997. љета Господњег. |
Радује мс што смо сада овдје, на темељима овога светога
храма, који израста ка небесима, да би нама показао пут да смо рођени иа земљи,
да на земљи живимо, а да се небом хранимо.
Нека је благословен сваки онај који приложи дио свога срца
овоме светоме храму!
Њега градећи, себе гради!
Нека би Бог благословио и све оне будуће приложнике. Јер,
овај храм нема своје руке. Ваше руке-то су његове руке. Ваша душа - то је
његова душа. Ваш прилог - то су цигле којима се он гради. Колико он буде
процвјетао у вама, у нама, у свима Србима на
свим просторима, у свима православнима, толико ће он овдје бити љепши и
украшенији, Богу милији, а нама људима кориснији.
Нека
би зрака свјетлости васкрслога Христа обасјала сва срца, све домове и у Црној
Гори и у српским земљама, и у Европи, и у цијелом свијету, да сви људи
обасјани свјетлошћу вјечном и непролазном једнога Бога славе, једну вјеру
вјерују, једну душу и једно срце имају и сви да се преобразе у један непролазни народ Божији,
у који је призвао Бог све људе и сва земаљска племена и све језике.
У то име вас још једном и
безброј пута поздрављам
Христос
васкрсе! Ваистину васкрсе!
Коментари
Постави коментар