Пређи на главни садржај

ВАШЕ РУКЕ ТО СУ РУКЕ ОВОГ ХРАМА


Бесједа произнесена у навчерје Васкрса у храму Хрисшовог Васкрсења у Подгорици 1997. љета Господњег.


 Гријемо се, драга браћо и сестре, на огњу вјечне љубави Божије. Оне љубави, која је све изњедрила и све створила. Оне љубави, која промишља и о црву и о мраву о камену, атому, а камоли о човјеку. Оне љубави, коja сe открила у пуноћи својој у рођењу Сина Божијег који нам је оставио науку живота и који је ради нас и ради нашега спасења пострадао и разапет био, погребен и у трећи дан васкрсао, оставивши нам квасац живота вјечнога, ставивши га у наше тијело, у тијело људско и у људску природу, поставивши га у цјелокупну творевину, да би се творевина од смртне преобразила у бесмртну, од пролазне у непролазну, од помрачене у просвијетљену вјечном свјетлошћу. Зрака те Божанске свјетлости Христовог Васкрсења обасјала је и ово мјесто и благодарећи њој, ево, из ње изниче храм у част Христовог Васкрсења, у покрету нашег непрекидног васкрсавања, кроз уграђивање у ту свету величанствену грађевину васкрслога Христа, којој ни врата паклена неће одољети.

Радује мс што смо сада овдје, на темељима овога светога храма, који израста ка небесима, да би нама показао пут да смо рођени иа земљи, да на земљи живимо, а да се небом хранимо.

Нека је благословен сваки онај који приложи дио свога срца овоме светоме храму! 

Њега градећи, себе гради! 

Нека би Бог благословио и све оне будуће приложнике. Јер, овај храм нема своје руке. Ваше руке-то су његове руке. Ваша душа - то је његова душа. Ваш прилог - то су цигле којима се он гради. Колико он буде процвјетао у вама, у нама, у свима Србима на свим просторима, у свима православнима, толико ће он овдје бити љепши и украшенији, Богу милији, а нама људима кориснији.

Нека би зрака свјетлости васкрслога Христа обасјала сва срца, све домове и у Црној Гори и у српским земљама, и у Европи, и у цијелом свијету, да сви људи обасјани свјетлошћу вјечном и непролазном једнога Бога славе, једну вјеру вјерују, једну душу и једно срце имају и сви да се преобразе у један непролазни народ Божији, у који је призвао Бог све људе и сва земаљска племена и све језике.

У то име вас још једном и безброј пута поздрављам
 Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!



Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...