ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

Морамо да увидимо нужност прочишћења од страсти. Не треба да покушавамо да исцелимо само друге, већ треба да схватимо да смо и ми сами, као и сви остали, пуни страсти. Свака страст јесте пакао. Сада знамо да је Исусова молитва лек који исцељује и прочишћава душу. Додуше, то не значи да је Исусова молитва „све“. Па ипак, можемо рећи да је она средство којим се човек присаједињује Богу – Ономе који је једини кадар да прочисти и просвети душу. Он је светлост истинита која обасјава сваког човека који долази на свет (Јн.1,9). – Да ли сте мишљења да и ми који живимо у свету можемо да чинимо оно што чине монаси, наиме, да остварујемо ово божанствено молитвено дело? – Ако не можете да их пратите у свему, свакако да можете да остварите многе ствари. Ваља, пак, јасно да нагласимо да је умна молитва једно, а молитвено савршавање Исусове молитве нешто друго. Умна молитва, каквом је срећемо код неких исихаста, захтева живот без узнемирења – и многе друге предуслове које смо описали. Ако, пак,

   Слава Господу што нам је дао покајање, јер ћемо се кроз њега без изузетка сви спасти. Неће се спасти само они који не буду хтели да се покају. У томе је, сматрам, њихова пропаст и много плачем због њих и жалим их. Они нису познали Духом Светим колико је велико милосрђе Божије. Када би свака душа знала Господа, знала како нас много Он воли, не само да нико не би очајавао, већ нико не би никад ни роптао. Свака душа која је изгубила мир треба да се покаје и Господ ће јој опростити грехе и у њој ће опет завладати радост и спокојство. Нису нам потребни други сведоци кад имамо Духа Светог Који сведочи у души да су греси опроштени. Ако омрзнеш грех, значи да ти га је Го- спод опростио. И шта бисмо још хтели? Да нам неко с Неба запева небеску песму? Али тамо сви живе Духом Светим Кога је Господ дао и нама који живимо на земљи. И по храмовима Божијим службе се обављају Духом Светим; и у пустињама и планинама, и пештерама и свуда подвижници Христови живе Духом Светим. Ако Га будемо сачували у

OHAJ KO  ЖЕЛИ ДА ДРЖИ ЗАПОВЕСТИ ТРЕБА ДА ЗАПОЧНЕ ОД СТРАХА БОЖИЈЕГ КАКО  HE  БИ СКЛИЗНУО У ПОМЕТЊУ Уколико неко жели да успе, пре свега треба у [заповестима], а не у чему другоме, да покаже ревност. Иначе ће пасти у понор и, штавише, у пометњу. Онај ко код  седам дарова духа не почне од страха никада неће моћи да досегне остало. Исто важи и за блаженстава Господња.  Почетак мудрости је,  говори Давид,  страх Господњи  (Пс.110,10), док други пророк, набрајајући одозго, говори:  Дух мудрости и разумности, дух савета и крепости, дух знања и благочашћа, дух страха Божијег  (Ис.11,2-3). И Господ је започео да учи од страха, с обзиром да говори:  Блажени сиромашни духом  (Мт.5,3), тј. који су прожети страхом Божијим и који имају неисказиву скрушеност душе. Ту заповест је Господ положио као основу ову знајући да без ње [човекј неће имати користи чак ни да пребива на небу. Јер, без ње он поседује безумље којим су демони и Адам и многи други пали. ЗАХВАЛНОСТ БОГУ Због тога је онај ко жели да ис

I БОЛЕСТ ОРГАНА САЗНАЊА Карактер сазнања условљен је устројством, природом и стањем органа сазнања. На свима својим ступњевима сазнање органски зависи од органа сазнања. Човек није творац Истине, стога је акт сазнања – акт усвајања већ објективно дате Истине. То усвајање има органски карактер: слично је калемљењу лозе на чокоту и живљењу лозе чокотом и од чокота (ср. Јн. 15, 1-6). Отуда је сазнање плод на дрвету личности. Какво дрво – онакав и плод; какви органи сазнања – онакво и сазнање. Анализирајући човека у његовој емпиријској датости, Свети Исак Сирин налази да су његови органи сазнања болесни. Зло је болест којим болује душа, а тиме и сви органи, сазнања.[ 1 ] Зло има своја чула, то су страсти (τα πάθη), а „страсти су болест душе“.[ 2 ] Зло и страсти не припадају природи душе; они су нанос[ 3 ] и неприродан додатак души.[ 4 ] Шта су страсти по себи? Оне су „нека тврда суштина“.[ 5 ] Узроци страсти су житејске ствари.[ 6 ] Страсти су: жудња за богатством, за гоми