ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

Данас је дан када се прославља Свети Серафим Вирицки Свети Серафим (у свету Василиј Николајевич Муравјов) рођен је 31. марта 1866. године у селу Вахромејево у Јарославској губернији. Василиј је од детињства тежио монаштву јер је заволео читање житија светих. Након изненадне смрти оца (упокојио се млад), Василиј је почео да ради код једног од сељана који је био старији чиновник у некој продавници у Санкт Петербургу. Као изузетно способан млади Василиј је напредовао и постао власник те радње. У светој лаври Александра Невског у Петрограду, један старац схимонах му је препоручио да је рано за монашење и да му је потребно да за сада остане у свету, заснује породицу, васпитава децу, па тек онда по договору са својом женом, прими монашки постриг. Василије се обратио за савет св. Варнави Гетсиманском, кога је познавао од детињства, али је и овај старац потврдио речи петроградског схимонаха. Након женидбе 1890. године, Василиј је отворио своју радњу и од тих средстава основао канцеларију з

  Приђите, верни, пијмо не из земног извора воду трулежну већ из источника светлости поклањајући се Крсту Христовом; јер је Његов Крст наша слава. Јутрење Крстопоклона недеља Твој Крст, Господе, је свет, и доноси исцељење болеснима од греха. Поклањајући му се, припадамо пред Тобом, помилуј нас. Поуке Светих Отаца:  …када је човек лишен Светог Духа, како да се надамо за његово спасење, како ће онда он право ходити? Свети Јован Златоусти Молитва: Господе благи, научи нас да са сваким новим даном, и сваким новим опитом боље разумемо речи Твоје: “који изгуби живот свој мене ради, наћи ће га”. Нека би се, губећи себе у Твојој служби, обогатили радошћу живота. Амин. Читања из Светог Писма: Иса. 10:12-20 1 Мојс 7:6-9 Прич. 9:12-18. Богомислена размишљања:   Не дај срцу моме да застрани на зле помисли, да не измишља изговоре за грехе. Нека узиђе молитва моја као кадило преда Те, уздизање руку мојих као принос вечерњи. Из Литургије Пређеосвећених Дарова Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисл

  Господе, Ти си помогао кроткоме Давиду у боју и оспособио га да надјача иноплеменика: притеци у помоћ Православном народу Твом, и оружјем Крста порази наше противнике. Сажаљењем Твојим покажи нам као некада милост Твоју, и учини да они познају у истини да си Ти Бог, и да ћемо ми који се у Тебе уздамо победити. Непрестаним молитвама Твоје Пречисте Мајке, даруј нам велику милост. Вечерња Крстопоклона недеља Поуке Светих Отаца:  Ако мало праштате, Он ће вам мало опростити! Ако ли много опраштате, Он ће вам много опростити! Свети Јован Златоусти Молитва: Са вером у силу Твог Часног Крста, нека би положили свој живот у руке Твоје, Господе, и били непоколебљиви када нам пут отежа, предано Ти служећи без одступања. Помози нам и води нас Господе, јер иштемо да Ти служимо по вољи Твојој. Амин. Читања из Светог Писма: Иса. 9:9-21, 10:1-4 1 Мојс. 7:1-5 Прич. 8:32-36, 9:1-11. Богомислена размишљања:   Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа. Прич. 8:35 Преузето из књиге „Кроз

  Засијај, Крсте Господњи, засијај благодатном светлошћу над срцима оних који те чествују. Са Богонадахнутом љубављу, целивамо те, о Жељо васељене. Тобом се сузе туге брзо обрисаше; избављени бејасмо од замке смрти и пређосмо у вечну радост. Покажи нам славу лепоте твоје и подари нама, слугама твојим, награду за уздржање јер приступамо са вером твојој моћној заштити и великој милости. Вечерња- Поклоњење Часном Крсту Поуке Светих Отаца:  …треба да се вежбамо подједнако у свим божанским законима, особито у оном који нас позива да не сматрамо ни једног човека за непријатеља, нити да дуго задржавамо гнев у себи, него да одмах настојимо да се помиримо. Свети Јован Златоусти Молитва: Милостиви Господе, Божански Учитељу, буди вавек близу! Научи нас да љубимо Твој Часни Крст. Нека би нас он свагда подсећао на Твоју велику љубав и благоутробије према нама. Помози нам да увек будемо достојни такве љубави, и нека би Твој Часни Крст увек био наша крепост и заштита. Амин. Читања из Светог Писма: Ис

Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот (Приче 4, 23). 1. Домаћин чува посејану њиву од тица; и чува свој воћњак од гусеница; и чува своје стадо од зверова. Но ништа тако домаћин не чува као свој дом од разбојника, од пожара, од поплаве, од грома, и од сваке нечистоте. Што је дом у домазлуку, то је срце у човеку. Зато је речено: Сврх свега што се чува чувај срце своје. 2. Из срца извире крв, а у крви је душа. Каква је душа у срцу, таква је у целом човеку. Ако је вода на извору слана, она је слана и у потоку; ако ли је слатка на извору, слатка је и у потоку. Што има на извору, то и на увору. 3. Ако змија уједе за прст, отров њен не би шкодио, кад га крв не би пренела у срце. Кад лекар убризга лек у прст, лек не би помогао, кад га крв не би пренела у срце. На срце пада и отров и лек. Све што трује живот и што лечи живот, мора допрети до срца и проћи кроз срце. 4. Тамо где је средиште телесног крвотока, тамо је и средиште и духовног крвотока. Месано срце орган је

На 6-м часу: Ис. VI, 1-12. Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву. 2. Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше. 3. И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове. 4. И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима. 5. И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима. 6. А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима, 7. И дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се. 8. Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене. 9. А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али н

  Среда друге седмице Великог Поста   На 6-м часу: Ис. V, 16-25. Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом. 17. И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину. 18. Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским, 19. Који говоре: Нека похита, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође шта је наумио Светац Израиљев, да познамо. 20. Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко. 21. Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни. 22. Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовитог пића. 23. Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду. 24. Зато као што огањ прождире стрњику и слама нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч Свеца И

  О ОБУЗДАВАЊУ ЈЕЗИКА Ако ко од вас мисли да је побожан, а не зауздава језика својеш, него вара срце своје, његова је побожносш узалуд (Јак. 1,26). овом одломку свети апостол Јаков каже следеће: човек који мисли даје благочестив и да се подвизава ради Господа, али истовремено не обуздава свој језик - заварава се и не може духовно да узнапредује, а сви религијски обреди које практикује бесплодни су и не доносе никакву корист. Ове речи апостола звуче прилично грубо, но, нажалост, све се то заиста догађа у нашем црквеном животу. У истој глави, мало изнад, апостол вели како човек треба да буде брз чути а спор говорити и спор гневити се (Јак. 1,19). Или још: Ако неко у речи не греши тај је савршен (Јак. 3,2). То јест, човек чије су речи добре и не доводе га до погрешака, савршен је. Али ко је од нас савршен? Нажалост нико. Печат несавр-шенства лежи на свакоме од нас и на свим нашим делима. КАКВИ СУ ТИ УМ И СРЦЕ, ТАКВЕ СУ ТИ И РЕЧИ Језик нам без сумње доноси многе невоље. Како да га обузд

Темељ свих добрих дела је пост. Њиме се кроте дивље страсти и одступају рђаве жеље. Сећање на смрт, сузе, целомудреност, ишчезнуће нечистих помисли – резултат су поста. Постом се сасеца небрига и немар, пороци пагубни за душу. Пост искорењује сваку срамну сањарију и ствара у човеку страх Божији и жељу за вечним животом. У душама које посте како заповеда наша света Црква, почива Господ. Они који посте имају наду да ће наследити Царство Небеско. Онај ко запоставља пост, нека зна да премеће темеље свих врлина, зато што је пост почетак сваког душевног делања и пут који води Христу. Да би неко постио, потребно је стрпљење јер, треба се уздржати неких јела која пријају телу и задовољавају га. Обилно и омиљено јело отвара у души пут ка телесним помислима. И, дешава се много пута да се у нама буде страсти после много година, и то само због прождрљивости. И тако мало по мало, неприметно, осећа се духовна охладнелост и ишчезава божанска ревност за пост. Руши се сваки човеков покушај за врлину

Ако призовеш премудрост и разуму даш глас свој, и осећање призиваш великим гласом, разумећеш страх Господњи и наћи ћеш познање Божије (Прич.2,3-5). Страх Господњи је корен богоугодног живота. Када приђе страх Божији, као творачка сила, све у теби преустројава и обнавља прекрасан поредак – козмос духовни. Међутим, како стећи страх Божији? Он је већ у теби, али је заглушен. Ти га, пак, васкрсни. Зарад тога дај глас разуму и отвори срце своје за примање савета истине. До сада разум није долазио до речи: био је у ропству и није смео да говори здраве речи. Стога га пусти нека сада говори. Он ће почети да говори о Божијем сведржитељству, које и тебе држи и које може у сваком тренутку да те напусти; затим ће говорити о Божијој свудаприсутности и свезнању, којим Он у теби све види и гневи се на тебе за све зло у теби; па о Божијем правосуђу, које је готово да те одмах накаже, али се устеже због милости; па о смрти, која је у сваком тренутку готова да те шчепа и преда суду и казни. Слуша

Пост  је боља човекова песма  у свету, песма  која прелази у  васкршње појање.  Архимандрит Јован Шаховски Пред Богом  и пред собом треба да скинемо  хаљину која нас је улепшавала и  наше мане сакривала, хаљину „намирисану“ нашим гресима, самоугађањем и самообманом, па онда да погледамо на гној и смрад своје можда смртно болесне душе. Томе нас учи Велики пост, а то он и постиже, јер је он истинска и најсавршрнија хигијена човекова. Он није казна, већ, рекао бих, дар Божији нама, дар који нам је неопходан. Пост је даровање оног што је од суштинског значаја, а што у највећој мери бива запостављено у нашем животу, зато што живимо животом збрчканим и распарчаним, „животом који од нас скрива вечни, славни и Божански смисао живота, животом који одузима од нас оно чему треба да тежимо, и што исправља наш живот и испуњава га радошћу.“10[10] Суштински значај Великог поста јесте  благодарење , прихватање предивнога живота дарованом нам од Бога, који је како каже свети апостол Пав