Ако призовеш премудрост и разуму даш глас свој, и осећање призиваш великим гласом, разумећеш страх Господњи и наћи ћеш познање Божије (Прич.2,3-5). Страх Господњи је корен богоугодног живота. Када приђе страх Божији, као творачка сила, све у теби преустројава и обнавља прекрасан поредак – козмос духовни. Међутим, како стећи страх Божији? Он је већ у теби, али је заглушен. Ти га, пак, васкрсни. Зарад тога дај глас разуму и отвори срце своје за примање савета истине. До сада разум није долазио до речи: био је у ропству и није смео да говори здраве речи. Стога га пусти нека сада говори. Он ће почети да говори о Божијем сведржитељству, које и тебе држи и које може у сваком тренутку да те напусти; затим ће говорити о Божијој свудаприсутности и свезнању, којим Он у теби све види и гневи се на тебе за све зло у теби; па о Божијем правосуђу, које је готово да те одмах накаже, али се устеже због милости; па о смрти, која је у сваком тренутку готова да те шчепа и преда суду и казни. Слушај и приводи срце своје у осећање тих истина. Ако за њих разбудиш своје осећање, и страх Божији ће ти прићи. Ето зоре живота.
Борба са страстима
Постећи, браћо, телесно постимо и духовно! Удубимо се у ове речи јер оне објашњавају циљ и важност поста.
Пост је уведен зато да би нас научио уздржању. Каквом уздржању? Непосредно – уздржавању од посне хране, но тиме се не исцрпљује значај поста. То је само телесни пост, а он за нас треба да буде школа духовног поста. Духовни пост је уздржање од свега што је штетно за нас, од свега што квари нашу душу, то јест од страсти које се налазе у основи свих наших грехова. Свети Оци су разликовали осам главних страсти: стомакоугађање, блуд, среброљубље, гнев, тугу, униније, таштину и гордост. Стомакоугађање је наведено као прва страст зато што онај ко не победи ту најнижу, животињску страст неће моћи да победи ни остале страсти.
Дубоко испитујући све оно што се догађало у њиховим срцима и изучивши све начине на које се грех развија у срцу човековом, свети Оци су нас подучавали да су све те страсти повезане једна са другом тако што директно следе једна за другом, то јест уколико се не победи нижа, онда она у срцу рађа другу страст, а те две страсти онда изазивају трећу, и тако редом. Та нераскидива повезаност страсти може се упоредити с тешким ланцем којим смо сви ми чврсто обмотани и који се не може почети кидати са средини нити с краја, него га треба кидати од почетка.
(наставак следи сутра)
Свети Лука Кримски
из књиге Приносимо ти љубав своју
из књиге Приносимо ти љубав своју
Коментари
Постави коментар