ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

Темељ свих добрих дела је пост. Њиме се кроте дивље страсти и одступају рђаве жеље. Сећање на смрт, сузе, целомудреност, ишчезнуће нечистих помисли – резултат су поста. Постом се сасеца небрига и немар, пороци пагубни за душу. Пост искорењује сваку срамну сањарију и ствара у човеку страх Божији и жељу за вечним животом. У душама које посте како заповеда наша света Црква, почива Господ. Они који посте имају наду да ће наследити Царство Небеско. Онај ко запоставља пост, нека зна да премеће темеље свих врлина, зато што је пост почетак сваког душевног делања и пут који води Христу. Да би неко постио, потребно је стрпљење јер, треба се уздржати неких јела која пријају телу и задовољавају га. Обилно и омиљено јело отвара у души пут ка телесним помислима. И, дешава се много пута да се у нама буде страсти после много година, и то само због прождрљивости. И тако мало по мало, неприметно, осећа се духовна охладнелост и ишчезава божанска ревност за пост. Руши се сваки човеков покушај за врлину

РОПТАЊЕ Да ли ми Православни, тако често ропћемо?  Да ли нам садашњи живот даје повода за незадовољство?  Како се односити према ономе што ти шаље Бог? Коме је сличан човек који ропће? Одговри на ова питања налазе се даље у тексту. Вољени у Господу, данас ћемо попричати о таквој свакодневној несрећи, као што је роптање. Ми, свештеници, приморани смо да гледамо на „унутрашњост кесе од усисивача“: да стојимо на исповести и слушамо људска откровења о „великим подвизима“. Знамо свет са друге стране, као што га знају радници у, на пример, мртвачницама, или лекари, или полицајци, или судије. Као они који су најподложнији развраћању, јер се сусрећу са наличјем света. Улицом шетају лепи људи, али хајде проговори са њима... „Проговори, да те видим“ - пише Платон. Отварају се уста, потекао поток открића... -и питаш се: „Ко је то?“ Седи млад, леп, добро обучен човек са вишим образовањем. Какав је демон у њему? Чак не демон, него сноп демона. Један од демона

Постоји једна традиција да се Васкршње зачало, пролог Јеванђеља по Јовану чита на различитим језицима за време литургије. То је дивна традиција! Звуци грчког, латинског, арапског п других језика омогућавају нам да осетимо дах Духа Божјег, Који је надахнуо апостоле на васељенску проповед. Живе речи на свим наречјима! Јер то је део оног огња који је сишао с неба, о којем је Христос док је живео на земљи говорио да би желео „да се већ запалио”. Треба размислити о томе да се ова традиција прошири ван граница Васкршње ноћи и да се уведе бар на празник Педесетнице. Управо Педесетници дугујемо то што проповед дивно звучи на свим језицима на земљи. Можда управо од овог зачала из Дела апостолских, где се говори о силаску Духа и проповеди на различитим језицима, бар понекад треба уводити читање и појање текстова на различитим језицима. У нашим градовима се школују Вијетнамци и Кинези, Персијанци и Арапи. Многи од њих долазе у наше храмове, прво из радозналости, а касније долазе примивши

Свети Григорије Палама – беседа Изговорена на Благовести Пречисте Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије 1. Набрајајући различита дела стварања и созерцавајући Премудрост Божију у њима, Псалмопојац Пророк је, будући свецело обузет усхићењем, усред писања ускликнуо:  Како су велика дела твоја, Господе! Све си премудро створио!  Како ћу пак ја, покушавајући да по својим моћима а у циљу прослављења обзнаним јављање у телу Речи Која све сатвори, учинити да моја беседа буде саобразна предмету? Уколико је све испуњено чудом, и уколико је привођење из небића у биће дело божанствено и преславно, колико ли је тек чудесније и божанственије, и колико достојније да буде опевано оно што, будући међу творевином, постаде Бог, и не просто Бог, већ управо оно што истински представља Бога, и то у моменту када наша природа није ни могла, нити пожелела да очува оно достојанство у којем је била саздана, те је стога с правом изагнана у најнижи елемент земље? Чињеница да је наша природа пост