Пређи на главни садржај

Постови

ПОЧЕЦИ У ДУХОВНОМ ЖИВОТУ 2

Не мислите за себе да сте мудри  (Свети апостол Павле, Рим. 12,16) Невидљива борба Свети Никодим Агиорит   – У ЧЕМУ СЕ САСТОЈИ ХРИШЋАНСКО САВРШЕНСТВО? ДО САВРШЕНСТВА СЕ ДОЛАЗИ БОРБОМ. ЧЕТИРИ НЕОПХОДНА СРЕДСТВА 3А БОРБУ – НИКАДА СЕ И НИ У ЧЕМУ НЕ СМЕШ УЗДАТИ У СЕБЕ НИТИ ВЕРОВАТИ СЕБИ – УЗДАЈ СЕ ЈЕДИНО У БОГА – КАКО СЕ МОЖЕ ЗНАТИ ДА НЕКО ЖИВИ С НАДОМ У БОГА И НЕ УЗДА СЕ У СЕБЕ НИКАДА СЕ И НИ У ЧЕМУ НЕ СМЕШ УЗДАТИ У СЕБЕ НИТИ ВЕРОВАТИ СЕБИ У духовном животу је толико неопходно не уздати се у себе, да без тога, у то буди уверен, не само не можеш извојевати жељену победу, него нећеш моћи одолети ни најмањем нападу непријатеља. Запамти то добро. Самоуверене Бог укорава преко пророка говорећи:  Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни  (Ис. 5,21). Стога нас Апостол и саветује:  Не мислите за себе да сте мудри  (Рим. 12,16). Бог мрзи човекову самоувереност, а ништа тако не жели да види у њему као искрено сазнање сопственог ништавила и дубоко уверење и осећање да свако добро у

"СВАКО ВРЕМЕ ИМА СВОЈЕ БРЕМЕ"

  На питања слушалаца Радија „Светигора“ у емисији „Питајте свештеника“ на Недјељу о митару и фарисеју, 21. фебруара 2021. године, одговарао је игуман манастира Подмаине у Будви јеромонах Рафаило (Бољевић). Једно од питања наших слушалаца било је о актуелној ситуацији изазваној ширењем вируса корона. Свједоци смо да је појава корона вируса у великој мјери промијенила свијет какав знамо. Осим страха међу људима појавиле су се подјеле, па чак и међу црквеним људима. На једној страни имамо оне који се панично боје, избјегавају све контакте са људима, живе у страху. Много пута смо чули и теорије у којима се и Свето причешће доводи у питање. А на другој страни су они који сматрају да вирус не постоји, не придржавају се препорука љекара, развијају разне теорије итд. Међу црквени људима често можемо чути да су маска и све те мјере одраз маловјерја. Како један православни хришћанин треба да се постави према свему овоме? Отац Рафаило позива да ово вријеме искористимо испитујући темеље своје вје

ШТА ИЗАЗИВА БОЛЕСТ?

Ш та човека, заправо, најчешће и најпре чини болесним бићем?  По речима Спаситељевим, то су зле мисли, које излазе из човековог срца: „ А  позната су дјела тјела која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност, идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гнев, пркоси, раздори, јереси, завист, убиства, пијанства, раскалашности. А  плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, кротост, уздржање и вјера за такве нема закона. (Гал. 5, 19–23)“ Извор:  https://www.eparhija-sremska.rs/novosti/radost-nebesa-pri-preumljenju/   Закључак: Како до здравља? Покајањем, самоукоревањем, свешћу о грешности, с тражењем над мислима и покретима у срцу, постом, молитвом за опроштај грехова, исповешћу и причешћем, вером, надом и љубављу. Тешко остварљиво али не и немогуће. Потребно је макар покушати па ће Бог дати. “Пандемија гордељиваца”

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич