ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

 Митрополит Амфилохије  Нашу судбину, једном засвагда, дефинисао је владика Раде: „Крст носити нама је суђено!“ Судбина нам је крстоносна, на овој жеравичној раскрсници свјетова. Зато је и богоносна. Мјесто на коме смо заложили огњиште, представља, одвајкада, Божју вододјелницу култура, и простор сукобљавања свјетова. Тако је било у прошлости, тако је, ево, и данас. Овдје је својевремено прошла граница између источне и западне царевине. Кад се западна Црква одвојила од православног Истока, опет су ови простори постали мјесто вјековног сукобљавања. а долазак ислама у четрнаестом стољећу постао је извориште нове трагике и распећа. Наш народ се, у том сударању свјетова, опредијелио за Јерусалим, за Свету Софију Цариградску. То јест – за Премудрост Божју. За Свету Гору. То хиљадугодишње огњиште врлина, ликоливницу светаца Божијих. Опредјељење за Јерусалим, значи опредјељење за ношење Часног Крста. Истовремено то значи и опредјељење за истину, за слободу, која се плаћа мученичком

Не мислите за себе да сте мудри  (Свети апостол Павле, Рим. 12,16) Невидљива борба Свети Никодим Агиорит   – У ЧЕМУ СЕ САСТОЈИ ХРИШЋАНСКО САВРШЕНСТВО? ДО САВРШЕНСТВА СЕ ДОЛАЗИ БОРБОМ. ЧЕТИРИ НЕОПХОДНА СРЕДСТВА 3А БОРБУ – НИКАДА СЕ И НИ У ЧЕМУ НЕ СМЕШ УЗДАТИ У СЕБЕ НИТИ ВЕРОВАТИ СЕБИ – УЗДАЈ СЕ ЈЕДИНО У БОГА – КАКО СЕ МОЖЕ ЗНАТИ ДА НЕКО ЖИВИ С НАДОМ У БОГА И НЕ УЗДА СЕ У СЕБЕ НИКАДА СЕ И НИ У ЧЕМУ НЕ СМЕШ УЗДАТИ У СЕБЕ НИТИ ВЕРОВАТИ СЕБИ У духовном животу је толико неопходно не уздати се у себе, да без тога, у то буди уверен, не само не можеш извојевати жељену победу, него нећеш моћи одолети ни најмањем нападу непријатеља. Запамти то добро. Самоуверене Бог укорава преко пророка говорећи:  Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни  (Ис. 5,21). Стога нас Апостол и саветује:  Не мислите за себе да сте мудри  (Рим. 12,16). Бог мрзи човекову самоувереност, а ништа тако не жели да види у њему као искрено сазнање сопственог ништавила и дубоко уверење и осећање да свако добро у

  На питања слушалаца Радија „Светигора“ у емисији „Питајте свештеника“ на Недјељу о митару и фарисеју, 21. фебруара 2021. године, одговарао је игуман манастира Подмаине у Будви јеромонах Рафаило (Бољевић). Једно од питања наших слушалаца било је о актуелној ситуацији изазваној ширењем вируса корона. Свједоци смо да је појава корона вируса у великој мјери промијенила свијет какав знамо. Осим страха међу људима појавиле су се подјеле, па чак и међу црквеним људима. На једној страни имамо оне који се панично боје, избјегавају све контакте са људима, живе у страху. Много пута смо чули и теорије у којима се и Свето причешће доводи у питање. А на другој страни су они који сматрају да вирус не постоји, не придржавају се препорука љекара, развијају разне теорије итд. Међу црквени људима често можемо чути да су маска и све те мјере одраз маловјерја. Како један православни хришћанин треба да се постави према свему овоме? Отац Рафаило позива да ово вријеме искористимо испитујући темеље своје вје

Ш та човека, заправо, најчешће и најпре чини болесним бићем?  По речима Спаситељевим, то су зле мисли, које излазе из човековог срца: „ А  позната су дјела тјела која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност, идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гнев, пркоси, раздори, јереси, завист, убиства, пијанства, раскалашности. А  плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, кротост, уздржање и вјера за такве нема закона. (Гал. 5, 19–23)“ Извор:  https://www.eparhija-sremska.rs/novosti/radost-nebesa-pri-preumljenju/   Закључак: Како до здравља? Покајањем, самоукоревањем, свешћу о грешности, с тражењем над мислима и покретима у срцу, постом, молитвом за опроштај грехова, исповешћу и причешћем, вером, надом и љубављу. Тешко остварљиво али не и немогуће. Потребно је макар покушати па ће Бог дати. “Пандемија гордељиваца”