Пређи на главни садржај

И превариће све лажним знацима и знацима чудеса која чини

 

Преподобни Јефрем Сирин

 С тугом у срцу ћу започети реч и с уздисањем ћу говорити о крају света и о оном страшној и ужасној змији која ће довести у пометњу сву васељену. А у срца људска унеће страх, малодушност и страшно неверје, чиниће чудеса, знамења и застрашивања, да би преварио, ако је могуће, и изабране. (Матеј 24:24). И све ће обманути лажним знамењима и знацима чуда, која ће се догађати по допуштењу светог Бога. Добиће он власт да заводи свет, јер се већ испунила пунота безакоња у свету. Зато је Пречисти Владика, због безакоња људи, допустио да свет буде кушан духом лажи.

Јер тако су људи хтели – да одступе од Бога и заволе Лукавог. Велик је подвиг, браћо, у та времена, нарочито када ће злочинац чинити знамења и чудеса. Када ће у страшним привиђењима приказати себе као Бога, летети по ваздуху, а сви демони ће се, попут анђела, узносити пред мучитељем, мењајући свој изглед и бескрајно плашећи људе. Ко ће тада, браћо, бити ограђен и непоколебив, ко ће у души имати верни знак светог доласка Јединородног Сина Бога нашег?

Када види неизмерну тугу која ће са свих страна долазити на сваку душу, када не буде ниоткуда утехе ни спокоја, ни на копну, ни на мору... Он ће видети да је сав свет у пометњи, да сви беже у планине – једни умиру од глади, други се топе као восак од жеђи, а нема милостивог да се сажали. Видеће да свако лице лије сузе и са силном жељом пита: "Постоји ли негде на земљи Реч Божија?" и чуће одговор: "Нигде."

Ко ће издржати те дане? Ко ће поднети неиздрживу тугу када види мешање народа који ће долазити с крајева земље да виде мучитеља? И многи ће му се поклањати са страхом, узвикујући: "Ти си наш спаситељ!" Море ће се узбуркати, земља ће испуцати, небеса ће престати да дају кишу, биљке ће увенути, и сви живи на истоку ће од великог страха бежати на запад. И обрнуто, они са запада ће са страхом бежати на исток.

Бесрамни ће у том часу послати демоне на све стране да дрско проповедају: "Велики цар се појавио у слави! Идите и видите га!" Ко ће тада имати чврстину да све те саблазни поднесе? Јер, као што сам рекао, човек који све то издржи биће блажен. При самом сећању на змију, обузима ме ужас.

Размишљам о невољи која ће задесити људе у та времена. Та проклетa змија ће бити још више зла према светима, који могу надвладати његова привидна чудеса. Биће тада много људи угодних Богу, који ће моћи да се спасу једино у планинама и пустињским местима, уз многе молитве и неиздржив плач. Свети Бог, видећи њихове неизрециве сузе и искрену веру, смиловаће им се као нежни отац и сачуваће их тамо где се сакрију.

Иако проклета змија неће престати да тражи свете, и на копну и на мору, мислећи да је већ завладао земљом и да су му сви покорни, он неће схватити да га његова сопствена гордост води у пропаст. У тај страшни час, када Господ дође с небеса, све ће довести у страх лажним чаробњачким знамењима.

Тада неће бити мира на земљи – биће велика туга, пометња, смрт и глад у свим крајевима. Сам Господ је својим божанским устима рекао да ће туга у те дане бити толика каква није била од почетка стварања. (Марко 13:19).

Како ћемо ми грешни описати ту жалост? Нека нам ум буде на светим речима Господа и Спаситеља, који је, у својој доброти, желећи да олакша људима претешке невоље, упозорио: "Молите се да ваше бекство не буде зими ни у суботу." (Матеј 24:20).

Свако ко не буде имао печат звери неће моћи ни да купи храну ни да преживи. Змија ће поставити надзорнике који ће приморавати људе да приме његов знак, започињући са глађу, јер зна да ће тако најлакше присилити човека да се одрекне вере. Печат ће се стављати на десну руку и на чело, да људи не могу више да се осене крсним знаком нити да именују свето име Господње.

Ко не буде примио печат, неће имати чиме да се храни, али ће га Господ укрепити и привући к себи. Молим вас, браћо, не будимо лењи, већ се укрепимо снагом крста и вером, јер је подвиг већ пред вратима.

Онај који прихвати печат звери, наћи ће се у великој невољи. Јер ће људи који су се поклонили звери и примили његов знак доћи к њему говорећи: "Дај нам да једемо и пијемо, јер смо измучени глађу." Али он им неће дати ништа, јер ни сам нема снаге да помогне себи.

Господ, по својој милости, послаће пророке Илију и Еноха да науче људе да не верују мучитељу. Они ће гласно узвикивати: "О људи, не верујте овој превари! Не повинујте се богоборцу!" Али многи неће хтети да их чују.

Свети ће у тим временима с великом журбом бежати у пустиње, са страхом ће се сакривати по горама и пећинама, прекривајући главе пепелом и даноноћно се молећи.

Али они који су привезани за земаљске ствари и који воле живот, неће разумети знаке антихристовог доласка. Јер ко има срце окренуто Богу, тај ће одмах схватити опасност и неће пасти у замку.

Тада ће цела земља плакати, и море, и ваздух, и звери, и птице небеске, и планине, и брда, и сва створења.

https://www.youtube.com/watch?v=FPBi633nge8

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...