Пређи на главни садржај

Свети Серафим Вирицки

 Превод транскрипта следећег видеа

https://youtu.be/e3WdY0LQ_EI?si=_dg_neyYNpxc7kjQ 

Добро дошли, драга браћо и сестре, на библијски портал Егзегет. Данас се сећамо Преподобног Серафима Вирицког. Он је веома близак сваком руском човеку, јер је управо он изливао молитве за Русију у најтежим годинама безбожништва.

Сећамо се како је стајао на камену у Вирици, уподобљујући се подвигу Преподобног Серафима Саровског. Док је стајао на камену, молио се управо пред иконом Преподобног Серафима Саровског. Свакога дана, без обзира на временске прилике – кишу, снег, сунце – он је излазио и молио се за спасење Русије. Можда ми данас живимо захваљујући таквим молитвеницима као што је био Преподобни Серафим Вирицки.

Преподобни Серафим је исповедао хришћанску веру у време најжешћих прогона. Он је у неком смислу јединствен светитељ, јер руши наша устаљена схватања. Наиме, дуго је био трговац – пре монаштва је живео световним животом, иако је још од детињства размишљао о монаштву.

Рођен је у породици простих сељака у Јарослављу. Остао је сироче са 10 година, када су му умрли отац, мајка и сестра. Отишао је у Петербург, где је један његов рођак имао радњу. Тада се звао Василиј Николајевич Муравјов и запослио се као помоћник у радњи. Већ тада је почео да чита Јеванђеље и Псалтир и да се надахњује житијима древних светитеља.

Једном је отишао у Александро-Невску лавру да види настојатеља, али га је тамо примио један схимник (искусан монах) и рекао му да за сада треба да остане у свету, да води побожан живот, да ступи у законит брак и одгаја породицу, а да ће га Бог касније позвати у монаштво. Исто такво предсказање добила је и његова будућа супруга Олга. Она је такође размишљала о монаштву, али јој је речено да ће прво засновати хришћанску породицу, а да ће тек на крају живота постати монахиња – што се и обистинило.

Василиј Муравјов је био веома успешан у трговини, посебно у трговини крзном. Постигао је велики успех и постао трговац друге гилде, што је значило да је био средњег ранга међу трговцима. Пословно је сарађивао са Немачком и Аустријом, иако није имао високо образовање – био је самоук. Међутим, никада није предао своје срце послу, већ га је посветио Богу.

Једном се догодио случај који је оставио дубок траг на њега. Док се враћао из иностранства, видео је сиромашног сељака који је понављао: „Не како ти хоћеш, него како Бог да.“ Муравјов је сазнао да је човек продао своју једину коњицу да би купио краву, али су му новац украли. Саосећајући са њим, Муравјов му је купио две коњице, кола, краву и пуно хране. Када је човек оклевао да прихвати поклон, Муравјов му је рекао: „Не како ти хоћеш, него како Бог да.“

Касније, када је позвао берберина да га ошиша, Муравјов је поновио те речи. Тада је берберин пао на колена и признао да је планирао да га убије ради новца, али да су га те речи пробудиле. Муравјов му је дао нешто новца и послао га из Петербурга да започне нови живот.

После револуције, када су многи бежали или крили своју веру, Муравјов је напустио све своје богатство и постао монах. Примио је име Варнава, а касније, када је примио велику схиму, постао је Серафим. Без обзира на опасност, није напустио Русију, већ се повукао у Вирицу.

Током Другог светског рата, отворено је говорио да ће Русија победити, јер се за њу много моли. Совјетске власти су га више пута хтеле ухапсити и вероватно погубити, али су га мистериозно оставиле на миру.

Преподобни Серафим је страдао од многих болести – реуматизма, проблема са ногама и неуралгије. Али уместо да моли за своје исцељење, молио се за друге и чинио чуда. Људи су га поштовали као другог Преподобног Серафима Саровског.

Пред смрт је рекао: „Долазите ми као живом, ја ћу све чути.“ Данас се његове мошти налазе у Вирици, а људи и даље сведоче о чудима која се дешавају на његовом гробу.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...