ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

Мистичка љубав О правилном односу према духовнику [1] Епископ Варнава Бјељајев Младиће и девојке, који још нису спознали грех, ђаво најпре заводи непостојањем жеље за телесном слашћу, задржавајући њихову  пажњу на „магловитим" маштаријама и „идеалу", присиљава их да се  задовољавају само „наговештајима" својих осећања не признавајући  их, док се само признање у исто време чини и пожељним и не, и када  се оно почне приближавати заљубљени га се клоне. Они не изјављују  љубав, али на све друге начине, који изгледају као најневинији (на  пример, допуштањем себи да се не покаже услужност ни према коме  другом од присутних осим према вољеном човеку, посебном пажњом,  предусретљивошћу, задржавањем погледа и руку приликом поздравља ња и сл) показују да је извесни човек симпатичан и у томе се налази  нарочита прелест. Све ове и друге безбројне измишљотине демона   постоје ради тога да би, не усмеравајући пажњу на телесни чин, управо  стално на њега подстицале узбу

  Немолитвеност Ово је појединачан случај нецрквености – веома распрострањен грех. Говорећи о овој најважнијој страни духовног живота онај ко се исповеда мора на исповести да каже како се моли, какви су плодови његове молитве, да ли му молитва доноси духовну утеху или је он сматра за непријатну обавезу, од које покушава да се избави под било којим изговором; да ли користи Православни молитвеник или зна молитве напамет, чита ли Јеванђеље.    Сваки верник је дужан да сваког дана у молитви помиње своје ближње, живе и мртве, за здравље и за покој душе, дужан је да се моли “за оне који га мрзе и који су га увредили”, за оне према којима гаји непријатељска осећања, који су га, можда, неправедно увредили. Мора такође, често да иде на службе Божије, да буде у храму у недељу и на велике велике празнике, треба да поштује постове које је Црква одредила – не само у смислу уздржавања од хране, већ и у моралном смислу. Обавезан је да се помири с онима с којима је би

Једноставност - Глава 87 Отац Серафим Роуз: Његов живот и дела Jеромонах Дамаскин Буди понизан, и исцелићеш се. Сави кичму, и бићеш прав.... Не истичи се и држи се једноставности. -Лао Це [1] Године 1979., у неформалном разговору након летњег ходочашћа манастиру Светог Германа, отац Серафим обратио се браћи и сестрама у Христу на тему једноставности. Чак и пре свог преласка у Православље наишао је на врлину једноставности у списима пре-хришћанских, кинеских мудраца, који су посматрањем и размишљањем о поретку свега створеног, увидели да су једноставност и понизност „Пут Неба“. У Богочовеку Исусу Христу отац Серафим је пронашао отеловљење тог „Пута“ , и чуо позив: „Ако се не обратите и не постанете као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт. 18.3). „Пагански филозоф из Кине по имену Лао Це“, рекао је отац Серафим браћи и сестрама, „учио је да најслабија ствар побеђује најјачу. Овде у нашем манастиру постоје примери у прилог томе. Увек падају они храстови, који су тврдоко

Бесједа  п роизнесена у навчерје Васкрса у храму Хрисшово г В аскрсења у Под г орици 1997. љета Господње г .   Гријемо се, драга браћо и сестре, на огњу вјечне љубави Божије. Оне љубави, која је све изњедрила и све створи л а. Оне љубави, која промишља и о црву и о мраву о камену, атому, а камоли о човјеку. Оне љубави, коja с e открила у пуноћи својој у рођењу Сина Божијег који нам је оставио науку живота и који је ради нас и ради нашега спасења пострадао и разапет био, погребен и у трећи дан васкрсао, оставивши нам квасац живота вјечнога, ставивши га у наше тијело, у тијело људско и у људску природу, поставивши га у цјелокупну творевину, да би се творевина од смртне преобразила у бесмртну, од пролазне у непролазну, од помрачене у просвијетљену вјечном свјетлошћу. Зрака те Божанске свјетлости Христовог Васкрсења обасјала је и ово мјесто и благодарећи њој, ево, из ње изниче храм у част Христовог Васкрсења, у покрету нашег н епре кид н ог васкрсавања, кроз уграђивање у ту св е