ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

Уши и уста Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо. Похвала Причају два монаха о трећем. Један га хвали: - Никада га не чух да ружно говори о било коме. - Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други. Философ и богослов Упита неки философ хришћанског теолога: - Ко смо ми философи? -Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема. - А ви богослови? - Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку. Уздање у богослове Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“ О ЖЕНАМА Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају. ЖЕНСКА ПРИРОДА Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“ И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“ Жена и логика Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“ Магарац Журећи у град д

1. Властодржац није онај ко се тако назива, већ ко је такав у ствари. 2. Властодршци су они који управљају сами собом. 3. Знање о добру и злу је стављено у савест свих људи. 4. Не, доиста нема ничега јачег од молитве, па чак и ничег равног њој. 5. Тамо, где су развратне песме, скупљају се демони, а где су духовне песме, тамо нисходи благодат. 6. Где су злоба и гнев, тамо не долеће Дух кроткости. 7. Нема никакве потребе за заклетвама. 8. Да ли си гневљив? Буди такав према својим гресима. 9. Мајка свих добара и усавршитељица сваке врлине је љубав. 10. Доиста, ништа нам не доноси толико страдања као страсти које су ојачале у души. 11. Псалам је велики саговорник. 12. Ко излаже лажно учење, не слушај га, макар био и анђео. 13. Испитиваћемо своја дела и ни о коме се нећемо изјашњавати ружно. 14. Сиромаштво нас учи и мудрости, и трпљењу, и сваком мудрољубљу. 15. Полна жеља нам је дата ради брака и рађања деце, а не ради блуда и разврата. 16. Нема ниједног сопственог греха који би потица

Сад ћу рећи нешто о смирењу. О блажено смирење, ти си Божанствено, јер си повило небо и оваплотило се у човечанство и грехове целог света прикуцало на Крст. Моја душа дрхти – како могу да кажем било шта о твојој величанствености! Схиигуман Јован Валаамски Љубав је увек на Крсту. мати Гаврилија Господ је рекао својим ученицима: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде.[1] Шта значи крст свој? Зашто се тај крст свој, то јест засебни крст сваког човека, уједно назива и крстом Христовим? Крст свој: то су невоље и страдања земаљског живота, код сваког човека своја. Крст свој: то су пост, бдење и други благочестиви подвизи којима се тело смирује и покорава духу. Ти подвизи морају бити саобразни снагама сваког човека, и код свакога они су своји. Крст свој: то су грешне слабости, или страсти, код сваког човека своје! Са једнима се рађамо, другима се заразимо на путу земаљског живота. Крст Христов је учење Христово.[2] Сујетан је и бесплодан к

Јеванђеље о талантима Матеј 25, 14-30. Зач. 105. Рече Господ причу ову: човјек неки полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; 15. И једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. 16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 17. Тако и онај што прими два, доби и он још два. 18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. 19. А послије дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима. 20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима. 21. А господар његов рече му: Добро, слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега. 22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам