ХРАМ РОЂЕЊА СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА НА ПЕТЛОВОМ БРДУ

Темељ свих добрих дела је пост. Њиме се кроте дивље страсти и одступају рђаве жеље. Сећање на смрт, сузе, целомудреност, ишчезнуће нечистих помисли – резултат су поста. Постом се сасеца небрига и немар, пороци пагубни за душу. Пост искорењује сваку срамну сањарију и ствара у човеку страх Божији и жељу за вечним животом. У душама које посте како заповеда наша света Црква, почива Господ. Они који посте имају наду да ће наследити Царство Небеско. Онај ко запоставља пост, нека зна да премеће темеље свих врлина, зато што је пост почетак сваког душевног делања и пут који води Христу. Да би неко постио, потребно је стрпљење јер, треба се уздржати неких јела која пријају телу и задовољавају га. Обилно и омиљено јело отвара у души пут ка телесним помислима. И, дешава се много пута да се у нама буде страсти после много година, и то само због прождрљивости. И тако мало по мало, неприметно, осећа се духовна охладнелост и ишчезава божанска ревност за пост. Руши се сваки човеков покушај за врлину

Један од војника прободе му ребра копљем, и одмах изиђе крв и вода (Јов. 19) Ево дана који је сав ноћ. Одсуство сунца на небу и одсуство разума и срца на земљи направило је од овога дана најцрњу и најстрашнију ноћ на точку времена. Својом језивом тамом и страхотом он и данас страши људе. И дан данас после 19 столећа он уноси узбуђење и трепет у милионе људских душа. Сам собом овај дан довољна је сведоџба, да Онај коме је он посвећен није обичан човек него Бог. Јер тако стравичан дан не приличи човеку него Богу. Нека нико не сравњује смрт нашег знаменитог Балканца Сократа са смрћу Господа Исуса Христа. Такво сравњење сасвим је неприлично и несразмерно. Истина, и Сократа је насилна смрт учинила чувеним човеком. Но смрт Христова бескрајно се разликује од смрти Сократове. Пре свега, против Сократа устали су били само Грци, и то не сви Грци него једино Атињани. Међутим, против Христа устао је био цео свет, и то: семитска раса кроз Јевреје, хамитска раса кроз Ирода, јафетитска

Рече Господ: Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан (Јов. 6, 54). У данашњи дан поставио је Спаситељ света трпезу која се не диже. У томе је слава овога дана. Ево има близу 2000 година како је он поставио ту трпезу, и још стоји постављена; нити се икад дигла нити ће се дићи до скончања времена. Чудеснија трпеза никада није била постављена од створења света, ни у Рају ни на земљи. Ни у Рају наши прародитељи нису видели тако чудесну трпезу, још мање потомци њихови изван Раја. У Рају је било дрво живота, од кога ко би јео имао би живот вечни. Адаму и Еви није било забрањено јести од тога дрвета, но они ипак нису јели од њега. Окусили су од забрањеног дрвета, но од дозвољеног дрвета живота од кога се вечно живи нису окусили. Када су пак згрешили и јели од забрањеног дрвета познања добра и зла, онда им је Бог забранио јести од дрвета живота, да не би као грешници вечно живели. То дрво живота усред Раја било је праслика Христа Г

Простре блудница косе пред Тебе Господе, пружи Јуда руке безаконицима; она да прими опроштај, а овај да прими сребрнике. Први грех који се показао у ономе свету духовноме јесте завист. Сатанаил је позавидео величини Створитеља свога, због чега је одбачен и бачен у поноре паклене таме. Кад је он отпао од Бога, отпало је и име Божје из његовог имена. Јер име Божје на јеврејском јесте Ил. Као у речи Емануил или Михаил или Гаврил. Сатанаил је од тада прозват Сатана. Но Сатанаилова завист је била везана са гордошћу, као то што обично бива. Јер он је помислио – као што сваки отпадник од Бога и данас помишља – да он може боље и мудрије од Бога управљати овим Божјим светом. Први грех који се показао на људском роду у овоме свету јесте опет завист, па одмах по том гордост. Завидљиви Сатана дошапнуо је Еви, да она и њен муж могу бити богови само ако погазе заповест Божју. У том тренутку отров зависти према Створитељу своме кануо је и у душу женину; а са завишћу брзо и други грех

У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо и сестре, Васкршњи пост састоји се од два поста који су један до другог и који су обједињени у један пост, а одражавају различите догађаје из земног живота Христа Спаситеља. Црква је установила Свету Четрдесетницу у знак сећања на четрдесетодневни пост Исуса Христа у Јудејској пустињи, том дивљем и суровом месту које се налази близу такозване Горе кушања. Страсна седмица је посвећена успомени на послед ње дане земног живота, крсна страдања и смрт Исуса Христа. Она почиње празником уласка Господњег у Јерусалим. Зашто је Црква улазак Господа у Свети Град убројала у дванаест великих празника? Зато што тај празник садржи у себи дубоки духовни смисао и пророчки најављује Други долазак Исуса Христа, васкрсење мртвих и Страшни суд. Нешто пре крсног страдања Господ је учинио велико чудо - васкрсао је из мртвих Лазара, који је иначе живео у Витанији у близини Јерусалима (види, Јн. 11, 1-44). То чудо је учињено у присуству многобројне ро

Обшчеје воскресеније, прежде твојеја страсти увјерјаја, из мертвих воздвигал јеси Лазарја Христе Боже. Тјемже и ми јако отроци побједи знаменија носјашче, тебје Побједитељу смерти вопијем: осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Гослодње.   Опште васкрсење пре страдања Свога потврђујући, из мртвих подигао јеси Лазара, Христе, Боже. Стога и ми, попут деце знамења победе носећи, Теби, Победитељу смрти кличемо: Оса-на на висинама, благословен Који долази у име Господње!  Велики пост се завршава двама светлим и празничним данима, боље рећи - својеврсним двоједним и дводневним празником. То су: Лазарева субота - дан у који Црква празнује Лазарево васкрсење [1] , то јест чудо које је Христос учинио подигавши из мртвих свог умрлог пријатеља Лазара и Цвети - дан у који Црква празнује свечани Христов улазак у Јерусалим, шест дана пре него што је био предан на страдање и крсну смрт. Црква нам овим празницима још једном - пре нашег уласка у жалост и таму Страсне седмице у којој

Савршивши душекорисну Четрдесетницу, молимо Ти се, удостоји нас човекољубљем Твојим да видимо свету Седмицу Страдања Твога, да би у њој могли славословити Твоја силна дела и неизрециви домострој нашег спасења једномислено појући: Господе, слава Теби! Вечерње, петак уочи Лазареве суботе Поуке Светих Отаца:   Јер где постоји непријатељство или сукоб, тамо нема ни поста ни празника. Свети Јован Златоусти Молитва:  Благодаримо Ти, Господе, што си нас довео до овде на нашем путу тражећи да Те наново нађемо. Опрости нам где год сагрешисмо. Укрепи нас да сачувамо мир у души ове последње седмице нашег пута, да би смо имали удела у радосном и славном дану Васкрсења Твога. Амин. Читања из Светог Писма: Иса. 66:10-24 1 Мојс. 49:33, 50: 1-26 Прич. 31: 8-31. Богомислена размишљања:   Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме. Прич. 31:9 Како се развија помисао - борба са страстима Архимандрит Софроније Борба са страстима јесте почетак духовно

Очишћене душе и духом носећи гранчице вере, као деца певајмо похвалне песме Христу, громко кличући Владици: Благословен си, Спасе, Који си дошао у свет да спасиш Адама од древне клетве и Који си човекољубљем Твојим благоволео да духовно постанеш нови Адам, Слово, устројивши све ради нашег добра, слава Теби. Јутрење – Лазарева субота Поуке Светих Отаца:   Да ли ти је учињена неправда, да ли си покраден и оклеветан и повређен у стварима које су за тебе од највећег значаја; желиш ли да видиш свог непријатеља кажњеног? Но, чак и због тога, боље је за тебе да му опростиш. Свети Јован Златоусти Молитва:  Наши дани су у твојим рукама, Боже. Помози нам да уложимо сву своју снагу, своје срце и свој ум помажући ближњима. Помози нам да прво себи помогнемо а потом да једни са другима делимо Твоју љубав у свим делима нашим, свагда славећи и хвалећи Име Твоје Свето. Амин. Читања из Светог Писма: Иса. 65:8-16 1 Мојс. 46:1-7 Прич. 23: 15-35, 24: 1-5. Богомислена размишљања:   Ком

Извор: This Side of Glory Грејс Брукс | 03. Април 2017. год Стопама Свете Марије из Египта (фото-репортажа) Света Марија из Египта и ја се знамо одавно. Али понекад то тако баш и не изгледа. Чини ми се као да сам тек јуче чула њену причу по први пут. Само што сам постала православна, а још увек нисам одабрала свог светитеља заштитника. А онда сам чула за причу о Светој Марији из Египта, и није ми излазила из главе.  Нећу је препричавати сада - ако не знате њено житије, можете прочитати ОВДЕ - али довољно је да кажем, да је одлука у вези светитеља-заштитника донета уместо мене. У мом случају, изрека је истина -нисам ја изабрала свету Марију већ она мене. И она ми и даље помаже. Прошло је више од 30 година од нашег првог сусрета, а Мати Марија ме још увек подучава. Ако би требало да саставим листу од пет најбољих поука Свете Марије, та листа би изгледала отприлике овако. Не буди дрзак . Ово се у ствари односи на Светог Зосиму, тако да на неки начин у ствари в

Величанствен јеси, Владико Христе, у многим чудесима која сатвори. Јер Ти речју даде светлост слепима, отвори уши глувима и позвавши пријатеља Свога Лазара, као Бог, Ти га подиже из мртвих. Велико повечерје – Лазарева субота Поуке Светих Отаца:   Твој је ближњи сагрешио према теби и ожалостио те. Препусти ствар Богу а Он ће све уредити много боље него што ти можеш и да пожелиш. Свети Јован Златоусти Молитва:  Пређи праг живота мога, Боже, и протерај зло које се скрива у мени, очисти ме, да бих и ја васкрснуо у славном Царству Твоме! Амин. Читања из Светог Писма: Иса. 49:6-10 1 Мојс. 31:3-16 Прич. 21: 3-21. Богомислена размишљања:   Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва. Прич. 21:3 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007. Јеромонах Јефтимије Шкулетић: „О страху“