Пређи на главни садржај

АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ: УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ


У име Оца и Сина и Светога Духа!


Браћо и сестре, Васкршњи пост састоји се од два поста који су један до другог и који су обједињени у један пост, а одражавају различите догађаје из земног живота Христа Спаситеља.
Црква је установила Свету Четрдесетницу у знак сећања на четрдесетодневни пост Исуса Христа у Јудејској пустињи, том дивљем и суровом месту које се налази близу такозване Горе кушања.
Страсна седмица је посвећена успомени на послед ње дане земног живота, крсна страдања и смрт Исуса Христа. Она почиње празником уласка Господњег у Јерусалим.
Зашто је Црква улазак Господа у Свети Град убројала у дванаест великих празника? Зато што тај празник садржи у себи дубоки духовни смисао и пророчки најављује Други долазак Исуса Христа, васкрсење мртвих и Страшни суд.
Нешто пре крсног страдања Господ је учинио велико чудо - васкрсао је из мртвих Лазара, који је иначе живео у Витанији у близини Јерусалима (види, Јн. 11, 1-44). То чудо је учињено у присуству многобројне родбине и пријатеља покојника и на очиглед целог Јерусалима. Оно је потресло срца бројних људи. Јеврејска представа о томе да је то Месија само земаљски цар и велики вођа као да је пала у засенак и људска срца је обасјао зрачак наде да је Проповедник љубави и милосрђа Исус истински Месија и њихов духовни Владика.

Васкрсење Лазара из мртвих наговештава опште васкрсење и дан Страшног суда. У Палестини су покојници обично сахрањивани истог данак када би и умрли, зато што би се због великих врућина леш убрзо почео распадати. Лазарев леш је четвртог дана већ изгубио људске црте, тело је натекло и поцрнело. Лазарево васкрсавање није било само враћање покојника у живот, него на неки начин поновно стварање, слика тога како ће Господ из праха поново створити тела умрлих. Али, браћо и сестре Лазар је био враћен у живот, поживео још неколико деценија, постао епископ и, по предању, примио мученичку смрт за веру у Исуса Христа, а свеопште васкрсење мртвих биће не само васкрсавање, него и преображавање и одухотворавање људских тела. Васкрсење из мртвих биће почетак вечног живота, живота који нема краја, и победа над смрћу.

Исус Христос је заповедио Својим ученицима да за Његов улазак у Јерусалим припреме магарицу и младо магаре. Шта то значи? У то време цареви су у мирнодопско доба употребљавали те животиње за путовање по земљи. Коњ је значио ратни збор. На коњима се одлазило у рат Исус Христос је сео на младо магаре у знак тога да он Собом носи мнр и да је он Цар мира. Свети Оци кажу да магарица символички означава јеврејски народ, а младо магаре незнабошце који су погнули своје главе у благи јарам Христа Спаситеља, прихватили Његово учење и урезали га у своја срца. 

      Улазак Исуса Христа у Јерусалим је и праслика Његовог Другог доласка на земљу. Први Његов долазак био је у тајности и за њега нико није знао. Само су ноћна тама и безмолвије дочекали у Витлејему рођеног Богомладенца. Други долазак Исуса Христа биће у слави. Господ ће дођи окружен анђелима и у Божијој светлости. Управо тај догађај символички се најављује уласком Господа у Јерусалим, Господа окруженог апостолима и народом који је клицао: „Осана Сину Давидову, слава Сину Давидову!“

Браћо и сестре, кад је Господ с Маслинске горе погледао на Јерусалим, у очима су Му се појавиле сузе. Господ је заплакао због Свог града. У Светом Предању се каже да је Ноје пре потопа узео са собом у барку главу Адамову као велику светињу. Касније ју је дао свом најстаријем сину Симу. Сим је саградио град Јопу, затим уредио жртвеник испод којег је положио главу нашег праоца, а у близини тог жртвеника основао је град Јерусалим, што значи „мир Божији“. Палестину су касније освојила хананејска племена, па је место на којем је лежала Адамова глава било напуштено. Но у сећању народа остао је назив тог места Голгота, што на јеврејском значи лобања или чело. И управо је на Голготи требало да буде извршено дело искупљења целог света.

Господ је са горе посматрао Јерусалим и видео Јерусалимски храм, чије су позлаћене куполе блистале тако као да су биле у пламену. Али Господ је размишљао о томе каква ће страшна казна задесити тај свети и грешни град. Својим очима видео је како ће се други пламен, пламен освете уздићи изнад Храма и тај дивни Храм, који је попут небеског цвета израстао у раселинама стена, претворити у гомилу рушевина, нагорелих брвана и пепела. Знао је да ће тада на улицама Јерусалима лежати несахрањени лешеви и да ће земља бити натопљена крвљу као кишом. Тај град ће се тада претворити у рушевине и тако мртав личиће на поље пшенице коју је град уништио.
У Јерусалиму је требало да се изврши највећи подвиг Добровољно страдање и распеће Исуса Христа Христа и искупљење рода људскога. У том истом Јерусалиму требало је да буде извршено богоубиство, најстрашније злодело у историји рода људскога. Зато је Господ и плакао због Свог града. Исус Христос је ушао у Јерусалимски храм. Ту су га дочекали бука, повици људи и блејање животиња које су продавали у самом Храму. Животиње за жртву требало је продавати поред храмовног зида, али ради што успешније трговине првосвештеници су дозволили да их трговци уводе у само светилиште. Тамо су се налазили и столови за мењање новца, јер се, по јеврејском обичају, новцем па- ганских владара нису смеле куповати животиње које ће бити жртвоване у Храму. Стога је тај новац морао бити замењен за јеврејске монете.

Дакле, у цркви Божијој била је страшна бука, па је Господ узео бич у руке и истерао трговце и мењаче из дома Свог Оца Небеског. Браћо и сестре, у Јеванђељу видимо како се Господ разгневи кад разобличава фарисеје, те лице- мере религије и кад види како је Његов храм оскрнављен.

Нека то буде и нама лекција из које ћемо научити с каквим страхопоштовањем треба да се понашамо у цркви Христовој. Како само често нарушавамо светост и тиши- ну тог светог места. Неки од нас, но њих је ипак мало, понашају се заиста безобразно у храму и чак се поносе тиме што им нико ништа не може и размећу се својим простатлуком. Нека нас данашњи јеванђељски догађај увек подсећа на то да је храм слика Царства небеског.
Улазак Господа Исуса Христа у Храм символички означава Страшни суд који ће почети од Цркве Божије. Господ ће најстрожије судити хришћанима. У житију преподобног Макарија Великог наведен је његов разговор са душом покојног египатског жреца. Жрец му је рекао да се налази у паклу, али да постоје места где су муке још горе од оних које он трпи. Таква места припремљена су за хришћане који су добили благодат Духа Светога на крштењу, а касније је погазили својим гресима.

Првосвештеници су се обратили Христу и захтевали од Њега да забрани Својим ученицима да Га величају. Но Христос им је рекао: Ако они ућуте, камење ће повикати (Лк. 19, 40). Свети Оци су под камењем подразумевали пагане којима је било суђено да прославе Бога после проповеди апостола широм света. У Јеванђељу се каже да су дечица поздрављала Христа узвицима: Осана! Бпагословен који долази у име Господње! (Мк. 11, 9). Под децом се подразумевају људи проста и чиста срца. Господ прима самохвалу која је узнета из чисте душе.
Ми данас по обичају стојимо у цркви с врбовим гранчицама у рукама. Народ је дочекао Исуса Христа као победника с палмовим гранчицама. Врба символизује још и васкрсење из мртвих, зато што након зиме прва процвета.

Док у руци држимо врбову гранчицу, исповедамо да је Исус Христос истински победник смрти, демона и ада. Док је држимо у рукама, молимо Господа да нас удостоји да Га у дан васкрсења мртвих дочекамо с радошћу и ликујући, а не са стидом и ужасом.
Осана значи Господ долази, Спасење је од Господа, Господе, спаси нас! Браћо и сестре, на дан овог дивног празника Господ се невидљиво приближава нашим срцима, свакоме од нас.
Браћо и сестре, и у нашим срцима, као и у Јерусалимском храму, урлају животиње, а то су наше ниске страсти Које заглушују глас молитве. И у нашој души седе мењачи новца, а то су оне помисли које нас чак и у најсветијим тренуцима терају да размишљамо о овосветским добитима, о световним и сујетним пословима.

Господ је бичем Својим истерао оне који су скрнавили Његов храм. Нека бичем благодати Своје очисти и наша срда, јер су она нерукотворени храм који је Он створио и који је створен само за Њега.
Амин.
Архимандрит Рафаил Карелин



Коментари

Популарни постови са овог блога

Пастир Светог апостола Јерме

  Препоручујемо полако читање овог не баш лаког штива, које упркос томе даје велике увиде у човеков духовни живот и борбу са страстима. Пастир Светог Јерме Јерма је пореклом из нижег друштвеног слоја, што показује и његов језик који садржи доста латинизама. Према његовом делу  Пастир , Јерма је прво био роб  Хришћанин , кога је у  Риму  купила једна Хришћанка по имену Роди и тиме га ослободила ропства. Када је постао слободан, бавио се земљорадњом и трговином и стекао велико богатство. Али, занемарио је морално васпитање своје породице, па су му деца у време гоњења  Хришћана  отпала од вере, док су он и његова жена остали чврсти у вери. Последица тога била је пропаст Јерминог богатства; остало му је само једно мало имање, довољно за његове потребе. Он се  покајао  и од малог  Хришћанина  постао велики поборник  Христове  науке. Дело  Пастир , чији је циљ да привуче  грешнике  на  покајање , обилује моралним поукама. Сам писац поделио га је на три дела: Пет виђења, које је писац добрим

Кроз Часни пост: Субота пете седмице поста - Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице

Грешним делима приближила си се вратима пропасти; али Онај Који је сатро врата пакла силом Свога Божанства отвори теби врата покајања, свехвална светитељко, јер је Он Сâм врата живота. Јутрење – пета недеља Поста Тропар светој Марији Египћанки Поуке Светих Отаца: Када би Бог строго испитивао дела која су противна Њему, ми не би смо живели ни један дан. Свети Јован Златоусти Молитва: Подај нам, Боже, да јасно сагледамо оно што нам доноси мир. Нека би у ово подобно време хитали да чинимо дела ради мира и добре воље, свуда око себе и у свету. Амин. Читања из Светог Писма: Јевр. 9: 1-7 Лука 1: 19-49, 56 Богомислена размишљања: Јер у Бога је све могуће. Лк. 1:37 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007 Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице Поводом последовања Акатиста похвала Одигитрији Пресвете Богородице у суботу Пете седмице Великог поста Реч је о рановизантијској химни, првобитно званој само акатист, коју су каснији

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА Предговор Љубав Господа нашег Исуса Христа према људима толико је велика да је Он ради нашег спасења примио смрт, али нам је даровао и могућност да се непрекидно најприсније сједињујемо са Њим. Зато је на Тајној вечери пред Своја крсна страдања Господ установио Тајну Светог Причешћа. Свети јеванђелисти приповедају о томе како је била установљена ова Тајна. Тако јеванђелиста Матеј пише: Приступише ученици Исусу говорећи Му: Где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху? А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Време је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим. И ученици учинише како им заповеди Исус и уготовише Пасху. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика. И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе