АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ: УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Браћо и сестре, Васкршњи пост састоји се од два поста који су један до другог и који су обједињени у један пост, а одражавају различите догађаје из земног живота Христа Спаситеља.

Црква је установила Свету Четрдесетницу у знак сећања на четрдесетодневни пост Исуса Христа у Јудејској пустињи, том дивљем и суровом месту које се налази близу такозване Горе кушања.

Страсна седмица је посвећена успомени на послед ње дане земног живота, крсна страдања и смрт Исуса Христа. Она почиње празником уласка Господњег у Јерусалим.

Зашто је Црква улазак Господа у Свети Град убројала у дванаест великих празника? Зато што тај празник садржи у себи дубоки духовни смисао и пророчки најављује Други долазак Исуса Христа, васкрсење мртвих и Страшни суд.

Нешто пре крсног страдања Господ је учинио велико чудо - васкрсао је из мртвих Лазара, који је иначе живео у Витанији у близини Јерусалима (види, Јн. 11, 1-44). То чудо је учињено у присуству многобројне родбине и пријатеља покојника и на очиглед целог Јерусалима. Оно је потресло срца бројних људи. Јеврејска представа о томе да је то Месија само земаљски цар и велики вођа као да је пала у засенак и људска срца је обасјао зрачак наде да је Проповедник љубави и милосрђа Исус истински Месија и њихов духовни Владика.

Васкрсење Лазара из мртвих наговештава опште васкрсење и дан Страшног суда. У Палестини су покојници обично сахрањивани истог данак када би и умрли, зато што би се због великих врућина леш убрзо почео распадати. Лазарев леш је четвртог дана већ изгубио људске црте, тело је натекло и поцрнело. Лазарево васкрсавање није било само враћање покојника у живот, него на неки начин поновно стварање, слика тога како ће Господ из праха поново створити тела умрлих. Али, браћо и сестре Лазар је био враћен у живот, поживео још неколико деценија, постао епископ и, по предању, примио мученичку смрт за веру у Исуса Христа, а свеопште васкрсење мртвих биће не само васкрсавање, него и преображавање и одухотворавање људских тела. Васкрсење из мртвих биће почетак вечног живота, живота који нема краја, и победа над смрћу.

Исус Христос је заповедио Својим ученицима да за Његов улазак у Јерусалим припреме магарицу и младо магаре. Шта то значи? У то време цареви су у мирнодопско доба употребљавали те животиње за путовање по земљи. Коњ је значио ратни збор. На коњима се одлазило у рат Исус Христос је сео на младо магаре у знак тога да он Собом носи мнр и да је он Цар мира. Свети Оци кажу да магарица символички означава јеврејски народ, а младо магаре незнабошце који су погнули своје главе у благи јарам Христа Спаситеља, прихватили Његово учење и урезали га у своја срца. 

      Улазак Исуса Христа у Јерусалим је и праслика Његовог Другог доласка на земљу. Први Његов долазак био је у тајности и за њега нико није знао. Само су ноћна тама и безмолвије дочекали у Витлејему рођеног Богомладенца. Други долазак Исуса Христа биће у слави. Господ ће дођи окружен анђелима и у Божијој светлости. Управо тај догађај символички се најављује уласком Господа у Јерусалим, Господа окруженог апостолима и народом који је клицао: „Осана Сину Давидову, слава Сину Давидову!“

Браћо и сестре, кад је Господ с Маслинске горе погледао на Јерусалим, у очима су Му се појавиле сузе. Господ је заплакао због Свог града. У Светом Предању се каже да је Ноје пре потопа узео са собом у барку главу Адамову као велику светињу. Касније ју је дао свом најстаријем сину Симу. Сим је саградио град Јопу, затим уредио жртвеник испод којег је положио главу нашег праоца, а у близини тог жртвеника основао је град Јерусалим, што значи „мир Божији“. Палестину су касније освојила хананејска племена, па је место на којем је лежала Адамова глава било напуштено. Но у сећању народа остао је назив тог места Голгота, што на јеврејском значи лобања или чело. И управо је на Голготи требало да буде извршено дело искупљења целог света.

Господ је са горе посматрао Јерусалим и видео Јерусалимски храм, чије су позлаћене куполе блистале тако као да су биле у пламену. Али Господ је размишљао о томе каква ће страшна казна задесити тај свети и грешни град. Својим очима видео је како ће се други пламен, пламен освете уздићи изнад Храма и тај дивни Храм, који је попут небеског цвета израстао у раселинама стена, претворити у гомилу рушевина, нагорелих брвана и пепела. Знао је да ће тада на улицама Јерусалима лежати несахрањени лешеви и да ће земља бити натопљена крвљу као кишом. Тај град ће се тада претворити у рушевине и тако мртав личиће на поље пшенице коју је град уништио.

У Јерусалиму је требало да се изврши највећи подвиг Добровољно страдање и распеће Исуса Христа Христа и искупљење рода људскога. У том истом Јерусалиму требало је да буде извршено богоубиство, најстрашније злодело у историји рода људскога. Зато је Господ и плакао због Свог града. Исус Христос је ушао у Јерусалимски храм. Ту су га дочекали бука, повици људи и блејање животиња које су продавали у самом Храму. Животиње за жртву требало је продавати поред храмовног зида, али ради што успешније трговине првосвештеници су дозволили да их трговци уводе у само светилиште. Тамо су се налазили и столови за мењање новца, јер се, по јеврејском обичају, новцем па- ганских владара нису смеле куповати животиње које ће бити жртвоване у Храму. Стога је тај новац морао бити замењен за јеврејске монете.

Дакле, у цркви Божијој била је страшна бука, па је Господ узео бич у руке и истерао трговце и мењаче из дома Свог Оца Небеског. Браћо и сестре, у Јеванђељу видимо како се Господ разгневи кад разобличава фарисеје, те лице- мере религије и кад види како је Његов храм оскрнављен.

Нека то буде и нама лекција из које ћемо научити с каквим страхопоштовањем треба да се понашамо у цркви Христовој. Како само често нарушавамо светост и тиши- ну тог светог места. Неки од нас, но њих је ипак мало, понашају се заиста безобразно у храму и чак се поносе тиме што им нико ништа не може и размећу се својим простатлуком. Нека нас данашњи јеванђељски догађај увек подсећа на то да је храм слика Царства небеског.

Улазак Господа Исуса Христа у Храм символички означава Страшни суд који ће почети од Цркве Божије. Господ ће најстрожије судити хришћанима. У житију преподобног Макарија Великог наведен је његов разговор са душом покојног египатског жреца. Жрец му је рекао да се налази у паклу, али да постоје места где су муке још горе од оних које он трпи. Таква места припремљена су за хришћане који су добили благодат Духа Светога на крштењу, а касније је погазили својим гресима.

Првосвештеници су се обратили Христу и захтевали од Њега да забрани Својим ученицима да Га величају. Но Христос им је рекао: Ако они ућуте, камење ће повикати (Лк. 19, 40). Свети Оци су под камењем подразумевали пагане којима је било суђено да прославе Бога после проповеди апостола широм света. У Јеванђељу се каже да су дечица поздрављала Христа узвицима: Осана! Бпагословен који долази у име Господње! (Мк. 11, 9). Под децом се подразумевају људи проста и чиста срца. Господ прима самохвалу која је узнета из чисте душе.

Ми данас по обичају стојимо у цркви с врбовим гранчицама у рукама. Народ је дочекао Исуса Христа као победника с палмовим гранчицама. Врба символизује још и васкрсење из мртвих, зато што након зиме прва процвета.

Док у руци држимо врбову гранчицу, исповедамо да је Исус Христос истински победник смрти, демона и ада. Док је држимо у рукама, молимо Господа да нас удостоји да Га у дан васкрсења мртвих дочекамо с радошћу и ликујући, а не са стидом и ужасом.

Осана значи Господ долази, Спасење је од Господа, Господе, спаси нас! Браћо и сестре, на дан овог дивног празника Господ се невидљиво приближава нашим срцима, свакоме од нас.

Браћо и сестре, и у нашим срцима, као и у Јерусалимском храму, урлају животиње, а то су наше ниске страсти Које заглушују глас молитве. И у нашој души седе мењачи новца, а то су оне помисли које нас чак и у најсветијим тренуцима терају да размишљамо о овосветским добитима, о световним и сујетним пословима.

Господ је бичем Својим истерао оне који су скрнавили Његов храм. Нека бичем благодати Своје очисти и наша срда, јер су она нерукотворени храм који је Он створио и који је створен само за Њега.

Амин.

Архимандрит Рафаил Карелин