Кроз Часни пост: Четвртак шесте седмице поста

Очишћене душе и духом носећи гранчице вере, као деца певајмо похвалне песме Христу, громко кличући Владици: Благословен си, Спасе, Који си дошао у свет да спасиш Адама од древне клетве и Који си човекољубљем Твојим благоволео да духовно постанеш нови Адам, Слово, устројивши све ради нашег добра, слава Теби.

Јутрење – Лазарева субота

Поуке Светих Отаца: Да ли ти је учињена неправда, да ли си покраден и оклеветан и повређен у стварима које су за тебе од највећег значаја; желиш ли да видиш свог непријатеља кажњеног? Но, чак и због тога, боље је за тебе да му опростиш.

Свети Јован Златоусти

Молитва: Наши дани су у твојим рукама, Боже. Помози нам да уложимо сву своју снагу, своје срце и свој ум помажући ближњима. Помози нам да прво себи помогнемо а потом да једни са другима делимо Твоју љубав у свим делима нашим, свагда славећи и хвалећи Име Твоје Свето. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 65:8-16

1 Мојс. 46:1-7

Прич. 23: 15-35, 24: 1-5.

Богомислена размишљања: Коме: јао? коме: куку? коме свађа? коме вика? коме ране ни за што? Коме црви у очима?

Прич. 23:29

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Не предаји се помисли гнева, мислено водећи борбу са оним ко те је огорчио, нити, опет - блудној помисли, дуго задржавајући сладострасна маштања. Она помрачују душу, а ово води ка ободрењу страсти, - обоје, пак, скрнаве ум. Тада ћеш се за време молитвословља, испуњавајући уобразиљу страсним ликовима као идолима, и не приносећи чисту молитву, сместа подврћи нападу демона унинија, тј. мрзовоље, који обично напада при таквом стању и, слично псу, граби душу као некакву лешину.

Гнев је по природи назначен за борбу са демонима и са сваком греховном слашћу. Због тога нас и анђели, побуђујући у нама духовну сласт и дајући нам да окусимо њена блаженства, подстичу на гнев против демона. Ови нас, пак, кроз завођење на светске похоте, подстичу на гнев против људи, насупрот природи, како би ум, помрачивши се и поставши бесловесан, издао сваку врлину.

Пази да, разгневивши се, не прогнаш неког брата. За тако нешто читавог живота нећеш побећи од демона туге који ће ти свагда за време молитве износити твој преступ.

Када се подрвгнеш нападу демона унинија, тј. чамотиње, треба да, разделивши душу на два дела, један део учинимо утешитељем а други утешаваним, и да почнемо да у себе уливамо благу наду, певајући следеће Давидове стихове: Због чега си тужна душо моја? И због чега ме смућујеш? Уздај се у Бога јер му се исповедаш. Он је спасење лица мог и Бог мој (Пс.41,6).

У време искушења не треба остављати келију, тражећи било какве оправдане поводе, него треба седети унутра и трпети, храбро сусрећући све противнике, особито демона унинија, који је тежи, додуше, од свих, али зато и више од других чини душу искусном. Ако се, пак, бежи или се заобилази борба, ум ће остати неискусан, плашљив и лако ће се окретати у бекство.

Помисао сујете је тешко избећи. Ма шта учинио да је прогнаш, само ћеш дати повод за нови покрет таштине. Уосталом, демони се не противе свакој исправној помисли нашој, него неке та зла твар подстиче са намером да нас обману.

Извор: Добротољубље