Пређи на главни садржај

У ТИШИНИ - ГЛАС ЧОВЕЧИЈЕ ДУШЕ - Кроз Часни пост: Понедељак шесте седмице поста

Када je Бог хтео да људима да Закон. Он је између Себе и људи поставио праведног Мојсеја. Да би беседио са Богом, Mojсеј се попео на Синајску ropy. Он није пошао са народом него је, оставивши народ у подножју, на ropy пошао сам. Зашто је он то учинио? Зашто са Богом није беседио тако што би остао међу народом? Мислим да је то учинио зато, што ra је народ ометао да се усредсреди. Где је народ, тамо је и таштина, а таштина заглушује глас човечије душе. Тешко је бити са Богом и остати међу људима, због чега се ми, по узору на праведног Мојсеја, удаљујемо од таштине и људског жамора и одлазимо на Синај.

Тамо је добро! Добро је бити са Господом! А на Таворској гори, са Христом Спаситељем, још је боље! Тамо је било толико добро да је апостол Петар пожелео да занавек остане на том месту: Господе, добро нам је овде бити... да начинимо овде три сенице... (Мт. 17:4). Добро је на Тавору, и гамо одлазе многи, многи људи. Неко је у овом животу стигао до половине Тавора, неко се тек мало попео, а некога је смрт затекла на самом почетку усхођења. И сви су они Божији. Постоје, пак, и они који стреме ка Тавору, који желе да почну да се успињу, али им се догађа да начине један корак напред, а два назад. Они немају снаге да крену напред, али и њих Господ спасава. Он има моћ да покрије слабости оних људи који стреме ка Њему. Он их неће превести само два корака унапред, него ће их узнети на сам врх ове rope. Потребно је само да се крећу, да не стоје у месту као разјарене гуске. Догађа се да ове птице, гачући нешто, тапкају у једном месту и не померају се њега. Тако се догађа и са неким људима а међу њима су и неки писци. Пушкин, на пример.  Он је доживљавао тренутке просветљења, стремио је ка Небу и машта га је унеколико уздизала над гомилом, али га је навика повлађивања сопственим страстима прикивала за земљу. Он се, као орао поломљених крила, отимао ка Небу, али је пузио по земљи.
Страшно је тако живети! Ми морамо да пођемо на Тавор! Морамо, међутим, имати на уму да је пут ка Тавору само један:

Он води преко Голготе, и други пут не постоји. Стремећи ка животу са Богом, морамо се припремити за многе недаће. Амин.

Свети Варсонуфије Оптински

Христос, радост свију, истина, светлост, живот, васкрсење света, у Својој љубави се открио онима на земљи и Сам постао образац нашег васкрсења, дарујући свима божански опроштај.
Јутрење – Лазарева субота
Поуке Светих Отаца: Помирење са непријатељем умилостивљује Бога, чини Га благонаклоним према нама и лако нас избавља из греха…
Свети Јован Златоусти
Молитва: Боже, Оче наш, читајући речи љубљенога Сина Твога и Господа нашег Исуса, “по плодовима њиховим, познаћете их”, молимо се: прими наш скромни труд хришћанског живота и хришћанске љубави и покажи нам пут љубави Твоје у свим делима нашим, малим и великим. Амин.
Читања из Светог Писма:
Иса. 48:17-22, 49: 1-4
1 Мојс. 27:1-41
Прич. 19: 16-25.
Богомислена размишљања: Овако вели Господ избавитељ твој…: Ја сам Господ Бог Твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш.
Иса. 48:17

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...