Када je Бог хтео да људима да Закон. Он је
између Себе
и
људи поставио праведног Мојсеја. Да би беседио
са Богом, Mojсеј се попео на Синајску ropy. Он није пошао са
народом него је, оставивши народ у подножју, на ropy пошао сам. Зашто је он то
учинио? Зашто са Богом није беседио тако што би остао
међу народом? Мислим да је то учинио зато, што ra је
народ ометао да се усредсреди.
Где је народ, тамо је и таштина, а таштина заглушује глас човечије душе. Тешко је бити са Богом и остати међу
људима, због чега се ми, по узору на праведног
Мојсеја, удаљујемо од таштине и људског жамора и одлазимо на Синај.
Тамо
је добро! Добро је бити са Господом! А на Таворској гори, са Христом Спаситељем,
још је боље! Тамо је
било толико добро да је апостол Петар
пожелео да занавек остане на том месту: Господе,
добро нам је овде бити... да начинимо овде
три сенице... (Мт. 17:4). Добро је на Тавору, и гамо одлазе
многи, многи људи. Неко је у овом животу стигао до половине Тавора, неко се тек мало попео, а некога је смрт затекла на самом почетку
усхођења. И сви су они Божији. Постоје,
пак, и они који стреме ка Тавору, који желе да почну да се успињу, али им се догађа да начине
један корак напред, а два назад. Они немају снаге да крену напред, али и њих
Господ спасава. Он има
моћ да покрије слабости оних људи који стреме ка
Њему. Он их неће превести само два корака унапред,
него ће их узнети на сам врх ове rope. Потребно је само да
се крећу, да не стоје у месту као разјарене гуске. Догађа се да
ове птице, гачући нешто, тапкају у једном месту и не померају се њега. Тако се догађа и са неким људима а међу њима су и
неки писци. Пушкин, на пример. Он
је доживљавао тренутке просветљења, стремио је
ка Небу и машта га је унеколико уздизала над гомилом, али га је навика повлађивања сопственим страстима прикивала за земљу. Он се, као орао поломљених крила, отимао
ка Небу, али је пузио по земљи.
Страшно је тако живети! Ми морамо да пођемо на Тавор! Морамо,
међутим, имати на уму да је пут ка Тавору само један:
Он води преко Голготе, и други пут не постоји. Стремећи ка
животу са Богом, морамо се припремити за многе недаће. Амин.
Свети Варсонуфије Оптински
Христос, радост свију, истина, светлост, живот, васкрсење света, у Својој љубави се открио онима на земљи и Сам постао образац нашег васкрсења, дарујући свима божански опроштај.
Јутрење – Лазарева субота
Поуке Светих Отаца: Помирење са непријатељем умилостивљује Бога, чини Га благонаклоним према нама и лако нас избавља из греха…
Свети Јован Златоусти
Молитва: Боже, Оче наш, читајући речи љубљенога Сина Твога и Господа нашег Исуса, “по плодовима њиховим, познаћете их”, молимо се: прими наш скромни труд хришћанског живота и хришћанске љубави и покажи нам пут љубави Твоје у свим делима нашим, малим и великим. Амин.
Читања из Светог Писма:
Иса. 48:17-22, 49: 1-4
1 Мојс. 27:1-41
Прич. 19: 16-25.
Богомислена размишљања: Овако вели Господ избавитељ твој…: Ја сам Господ Бог Твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш.
Иса. 48:17
Коментари
Постави коментар