Пређи на главни садржај

СТАРАЦ СИЛУАН О МАЈЦИ БОЖИЈОЈ

Када душа поседује љубав Божију, све је добро, и мило и радосно! Али, и са љубављу Божијом бивају жалости, јер уколико је већа љубав, утолико је већа и жалост. Мати Божија није никада погрешила, ни једном својом мишљу и никада није губила благодат, али је и она подносила велике муке овде на земљи. Њен бол док је стојала под крстом био безмеран као океан, а њене душевне патње биле се неупоредиво веће од Адамових после изгнања из раја, јер је и љубав Мајке Божије била неупоредиво већа од Адамове љубави у рају. Она је могла издржати ове страшне патње само зато што је крепила сила Господња. Господ је желео да она види и Његово васкрсење, те да после вазнесења остане на земљи као утеха и радост апостола и тек рођених хришћана.
Ми не можемо достићи савршенство љубави Мајке Божије, и зато не можемо ни да појмимо њен бол. Љубав Мајке Божије је била савршена. Она је бескрајно волела Сина свога и Бога, а исто тако је много волела и људе. Шта је све она преживљавала када су људи, које је она толико волела и којима је желела све најбоље, распели њеног драгог Сина?
Ми ово не можемо разумети, јер мало волимо Бога и ближње.
Као што је љубав Мајке Божије безмерна и непојмљива, тако је и њен бол безмеран и непојмљив.

* * * * *

О, Пресвета Дјево Богородице, реци нама, деци својој, како си, живећи на земљи, волела Сина свог и Бога? Како се веселио дух твој Богу, Спаситељу твоме? Како си гледала на Његово прекрасно лице, мислећи да је то Онај коме са страхом и љубављу служе све силе небесне?
Реци нам шта је осећала твоја душа док си држала у наручју свог милог Младенца? Како си Га васпитавала? Како си се бринула за Њега када си Га са Јосифом три дана тражила по Јерусалиму? Какве си муке преживљавала када је Господ био предан да се разапне и када је умирао на крсту?
Реци нам каква је била радост твоја због Васкрсења или како је туговала душа Твоја после Вазнесења?
Желимо више да знамо о твом животу са Господом на земљи. Ти ниси желела да се то забележи у Светом Писму, већ си ћутањем стидљиво сакрила своју тајну.

* * * * *

Многа сам чуда и дела милости видео од Господа и Мајке Божије, али узвратити за ту љубав ничим не могу.
Чиме да узвратим Пресветој Владичици што се није згнушала на моје грехе, него ме је милостиво посетила и уразумила? Нисам је видео, али Дух Свети ми је дао да је познам из њених речи испуњених благодаћу и мој се дух радује и моја душа стреми њој са љубављу, и већ од призивања њеног имена срцу је необично пријатно.
Једном сам се као млад послушник молио пред иконом Мајке Божије и Исусова молитва се уселила у моје срце и почела сама од себе да се врши. Једном сам, пак, у цркви за време читања из светог пророка Исаије код речи Умијте се и очистите (Ис. 1,16) помислио: Можда је и Мати Божија понекад згрешила, макар само мишљу. И гле, у срцу сам заједно са молитвом осетио јасан одговор: „Мајка Божија никада није згрешила, чак ни мишљу“. Тако је Дух Свети у мом срцу посведочио о њеној чистоти. Али, и она је за време свог живота на земљи имала недостатака и безгрешних погрешака несавршености. То се види из Јеванђеља, када, враћајући се из Јерусалима, није знала где јој је Син, и заједно са Јосифом Га три дана тражила (Лк.2,44-46).

* * * * *

Душа моја је у страху и трепету кад размишља о слави Мајке Божије.
Мали је мој ум, а срце је моје бедно и немоћно. Па опет, душа се радује и жели да напише о њој, макар само неколико речи.
Боји се душа моја да се дотакне тога, али ме љубав гони да не затајим своју благодарност за њено милосрђе.
Мајка Божија није оставља забележеним ни своје мисли, ни своју љубав према Сину и Богу своме, ни патње своје душе при распећу, зато што ми ионако то не бисмо могли схватити.
Њена љубав према Богу силнија је и пламенија од љубави серафима и херувима, и њој се диве све небеске силе ангела и архангела.
Премда је живот Мајке Божије обавијен ћутањем, Господ је нашој православној Цркви дао да зна да њена љубав обухвата цео свет. Она Духом Светим види све људе на земљи и, као и њен Син, све жали и све воли.
О, када бисмо знали колико Пресвета воли све оне који испуњавају заповести Христове и како жали и тугује за оним који се не поправљају. Ово сам лично испитао. Не лажем, говорим пред лицем Бога, кога познаје душа моја: Духом познајем Пречисту Дјеву. Нисам је видео, али Дух Свети ми је дао да је познам, као и њену љубав према нама. Да није било њеног милосрђа, давно бих пропао. Али, она је благоизволела да ме посети и да ме уразуми да више не грешим. Рекла ми је: „Тешко ми је кад погледам шта радиш“. Њене пријатне и тихе и кротке речи дубоко дирају душу. Прошло је више од 40 година, али не могу да заборавим те речи и не знам шта бих јој ја грешни дао за ту њену љубав према мени нечистом и како бих се захвалио благој и милостивој Матери Господњој.
Заиста, она је наша Заступница пред Богом и већ само њено име радује душу. Због њене љубави према нама радују се и небо и земља.
Велика је то и недокучива ствар. Мајка Божија живи на небу и непрестано гледа славу Божију, али не заборавља ни нас убоге и својим милосрђем штити сву земљу и све народе.
Такву нам је Пречисту Мајку Своју даровао Господ. Она је наша радост и узданица. Она је наша Мати по духу и блиска нам је као човек по својој природи. Свака хришћанска душа тежи њој с љубављу.



Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...