Пређи на главни садржај

СТАРАЦ СИЛУАН О МАЈЦИ БОЖИЈОЈ

Када душа поседује љубав Божију, све је добро, и мило и радосно! Али, и са љубављу Божијом бивају жалости, јер уколико је већа љубав, утолико је већа и жалост. Мати Божија није никада погрешила, ни једном својом мишљу и никада није губила благодат, али је и она подносила велике муке овде на земљи. Њен бол док је стојала под крстом био безмеран као океан, а њене душевне патње биле се неупоредиво веће од Адамових после изгнања из раја, јер је и љубав Мајке Божије била неупоредиво већа од Адамове љубави у рају. Она је могла издржати ове страшне патње само зато што је крепила сила Господња. Господ је желео да она види и Његово васкрсење, те да после вазнесења остане на земљи као утеха и радост апостола и тек рођених хришћана.
Ми не можемо достићи савршенство љубави Мајке Божије, и зато не можемо ни да појмимо њен бол. Љубав Мајке Божије је била савршена. Она је бескрајно волела Сина свога и Бога, а исто тако је много волела и људе. Шта је све она преживљавала када су људи, које је она толико волела и којима је желела све најбоље, распели њеног драгог Сина?
Ми ово не можемо разумети, јер мало волимо Бога и ближње.
Као што је љубав Мајке Божије безмерна и непојмљива, тако је и њен бол безмеран и непојмљив.

* * * * *

О, Пресвета Дјево Богородице, реци нама, деци својој, како си, живећи на земљи, волела Сина свог и Бога? Како се веселио дух твој Богу, Спаситељу твоме? Како си гледала на Његово прекрасно лице, мислећи да је то Онај коме са страхом и љубављу служе све силе небесне?
Реци нам шта је осећала твоја душа док си држала у наручју свог милог Младенца? Како си Га васпитавала? Како си се бринула за Њега када си Га са Јосифом три дана тражила по Јерусалиму? Какве си муке преживљавала када је Господ био предан да се разапне и када је умирао на крсту?
Реци нам каква је била радост твоја због Васкрсења или како је туговала душа Твоја после Вазнесења?
Желимо више да знамо о твом животу са Господом на земљи. Ти ниси желела да се то забележи у Светом Писму, већ си ћутањем стидљиво сакрила своју тајну.

* * * * *

Многа сам чуда и дела милости видео од Господа и Мајке Божије, али узвратити за ту љубав ничим не могу.
Чиме да узвратим Пресветој Владичици што се није згнушала на моје грехе, него ме је милостиво посетила и уразумила? Нисам је видео, али Дух Свети ми је дао да је познам из њених речи испуњених благодаћу и мој се дух радује и моја душа стреми њој са љубављу, и већ од призивања њеног имена срцу је необично пријатно.
Једном сам се као млад послушник молио пред иконом Мајке Божије и Исусова молитва се уселила у моје срце и почела сама од себе да се врши. Једном сам, пак, у цркви за време читања из светог пророка Исаије код речи Умијте се и очистите (Ис. 1,16) помислио: Можда је и Мати Божија понекад згрешила, макар само мишљу. И гле, у срцу сам заједно са молитвом осетио јасан одговор: „Мајка Божија никада није згрешила, чак ни мишљу“. Тако је Дух Свети у мом срцу посведочио о њеној чистоти. Али, и она је за време свог живота на земљи имала недостатака и безгрешних погрешака несавршености. То се види из Јеванђеља, када, враћајући се из Јерусалима, није знала где јој је Син, и заједно са Јосифом Га три дана тражила (Лк.2,44-46).

* * * * *

Душа моја је у страху и трепету кад размишља о слави Мајке Божије.
Мали је мој ум, а срце је моје бедно и немоћно. Па опет, душа се радује и жели да напише о њој, макар само неколико речи.
Боји се душа моја да се дотакне тога, али ме љубав гони да не затајим своју благодарност за њено милосрђе.
Мајка Божија није оставља забележеним ни своје мисли, ни своју љубав према Сину и Богу своме, ни патње своје душе при распећу, зато што ми ионако то не бисмо могли схватити.
Њена љубав према Богу силнија је и пламенија од љубави серафима и херувима, и њој се диве све небеске силе ангела и архангела.
Премда је живот Мајке Божије обавијен ћутањем, Господ је нашој православној Цркви дао да зна да њена љубав обухвата цео свет. Она Духом Светим види све људе на земљи и, као и њен Син, све жали и све воли.
О, када бисмо знали колико Пресвета воли све оне који испуњавају заповести Христове и како жали и тугује за оним који се не поправљају. Ово сам лично испитао. Не лажем, говорим пред лицем Бога, кога познаје душа моја: Духом познајем Пречисту Дјеву. Нисам је видео, али Дух Свети ми је дао да је познам, као и њену љубав према нама. Да није било њеног милосрђа, давно бих пропао. Али, она је благоизволела да ме посети и да ме уразуми да више не грешим. Рекла ми је: „Тешко ми је кад погледам шта радиш“. Њене пријатне и тихе и кротке речи дубоко дирају душу. Прошло је више од 40 година, али не могу да заборавим те речи и не знам шта бих јој ја грешни дао за ту њену љубав према мени нечистом и како бих се захвалио благој и милостивој Матери Господњој.
Заиста, она је наша Заступница пред Богом и већ само њено име радује душу. Због њене љубави према нама радују се и небо и земља.
Велика је то и недокучива ствар. Мајка Божија живи на небу и непрестано гледа славу Божију, али не заборавља ни нас убоге и својим милосрђем штити сву земљу и све народе.
Такву нам је Пречисту Мајку Своју даровао Господ. Она је наша радост и узданица. Она је наша Мати по духу и блиска нам је као човек по својој природи. Свака хришћанска душа тежи њој с љубављу.



Коментари

Популарни постови са овог блога

Пастир Светог апостола Јерме

  Препоручујемо полако читање овог не баш лаког штива, које упркос томе даје велике увиде у човеков духовни живот и борбу са страстима. Пастир Светог Јерме Јерма је пореклом из нижег друштвеног слоја, што показује и његов језик који садржи доста латинизама. Према његовом делу  Пастир , Јерма је прво био роб  Хришћанин , кога је у  Риму  купила једна Хришћанка по имену Роди и тиме га ослободила ропства. Када је постао слободан, бавио се земљорадњом и трговином и стекао велико богатство. Али, занемарио је морално васпитање своје породице, па су му деца у време гоњења  Хришћана  отпала од вере, док су он и његова жена остали чврсти у вери. Последица тога била је пропаст Јерминог богатства; остало му је само једно мало имање, довољно за његове потребе. Он се  покајао  и од малог  Хришћанина  постао велики поборник  Христове  науке. Дело  Пастир , чији је циљ да привуче  грешнике  на  покајање , обилује моралним поукама. Сам писац поделио га је на три дела: Пет виђења, које је писац добрим

Кроз Часни пост: Субота пете седмице поста - Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице

Грешним делима приближила си се вратима пропасти; али Онај Који је сатро врата пакла силом Свога Божанства отвори теби врата покајања, свехвална светитељко, јер је Он Сâм врата живота. Јутрење – пета недеља Поста Тропар светој Марији Египћанки Поуке Светих Отаца: Када би Бог строго испитивао дела која су противна Њему, ми не би смо живели ни један дан. Свети Јован Златоусти Молитва: Подај нам, Боже, да јасно сагледамо оно што нам доноси мир. Нека би у ово подобно време хитали да чинимо дела ради мира и добре воље, свуда око себе и у свету. Амин. Читања из Светог Писма: Јевр. 9: 1-7 Лука 1: 19-49, 56 Богомислена размишљања: Јер у Бога је све могуће. Лк. 1:37 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007 Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице Поводом последовања Акатиста похвала Одигитрији Пресвете Богородице у суботу Пете седмице Великог поста Реч је о рановизантијској химни, првобитно званој само акатист, коју су каснији

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА Предговор Љубав Господа нашег Исуса Христа према људима толико је велика да је Он ради нашег спасења примио смрт, али нам је даровао и могућност да се непрекидно најприсније сједињујемо са Њим. Зато је на Тајној вечери пред Своја крсна страдања Господ установио Тајну Светог Причешћа. Свети јеванђелисти приповедају о томе како је била установљена ова Тајна. Тако јеванђелиста Матеј пише: Приступише ученици Исусу говорећи Му: Где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху? А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Време је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим. И ученици учинише како им заповеди Исус и уготовише Пасху. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика. И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе