Пређи на главни садржај

Икона Христа Женика

Икона Христа Женика (Ο Νυμφιος)


Током прве службе на Цвети увече, свештеник износи икону Христа Женика (гр: о Нимпхиос / Ο Νυμφίος) у предњи дело цркве, где ће стајати до Великог четвртка. Та три дана Страсне Седмице икона стоји на том месту јер је посвећена Исусу Христу као централној личности из Приче о десет девојака ( Матеј 25: 1-13 ).Ова парабола је савршена прича за седмицу која нас узводи до Васкрса, јер порука јасна, а то је да се припремимо за Христов долазак. У вечерњој служби се каже:
Гле Женик долази у поноћ и блажен је слуга којега нађе будног; а недостојан је, опет, којега нађе ленствујућег. 
Гледај, зато душо моја, да те сан не савлада, да не будеш смрти предана, и изван Царства закључана; 
него се отрезни кличући: Свет, Свет, Свет си Боже наш, молитвама Бестелесних сила, помилуј нас.

(Тропар Женика )
С обзиром на есхатолошки подтекст службе ( "Христос долази: гледај ти који си обузет светским стварима!") могли бисмо очекивати да на икони Женик буде представљен у слави, или приликом Његовог Другог доласка. Ипак, икона приказује Христа кога су понизили војници Понтија Пилата ( Матеј 27: 27-31 ).Својим суровим исмејавањем војници су се поспрдно клањали Исусу и кроз увреде га прогласили, с правом, краљем Јудеја. Крунисан трњем, заогрнут пурпуром, везан са трском у руци - управо је тако Христос представљен на овој икони.
Круна је симбол хришћанског брака у православној цркви, а ужад којима су Кристове руке везане јесу универзални симбол брачног јединства. Трска на икони је имитација царског скиптра, а на икони симболизује понизност личности која чини све само да се понизи у службу другима.
У оштром контрасту са сликама Христа Цара који се представља на почетку поста , сада пред собом видимо страдалног Женика. Због чега Он страда? Због људског греха. Издаја Јудина, мржња Јевреја, Пилатов кукавичлук, окрутност Римљана - због свега овога се пред нама појављује на икони Христос онако како изгледа. Које све врсте људи нису приказани у Исусовим ругачима?
Упркос томе, Он и даље стоји пред нама. А све време док смо ми тако неверни и попут блуднице, Христос остаје наш заручник. Ово је Божанска љубав,   док је људски род био грешан, Христос је умро за нас. Та савршена, божанска, љубав изгони сваки страх; и уместо строгог Судије из Апокалипсе који нас подстиче на покајање, ми „гледамо човека“, Женика Који изгара таквом љубављу за нас, да страда крсном смрћу.
Ова икона, ова слика Женика, показује нам баш онај лик који су римски војници пљували у Христу. На нама је да у крвавом, измученом до смрти припаднику јеврејског народа видимо и препознамо свог божанског супружника. Добар знак да имамо добробит од напора који улажемо приликом поста је што и даље гледамо у нашег пониженог цара и клањамо му се. Али, не, чак су му се и римски војници клањали. Окорелих срца они су га називали царем, клањали му се, а онда га повели на губилиште. Наше клањање Богу и наше покајање морају бити непрестани.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...