Пређи на главни садржај

Икона Христа Женика

Икона Христа Женика (Ο Νυμφιος)


Током прве службе на Цвети увече, свештеник износи икону Христа Женика (гр: о Нимпхиос / Ο Νυμφίος) у предњи дело цркве, где ће стајати до Великог четвртка. Та три дана Страсне Седмице икона стоји на том месту јер је посвећена Исусу Христу као централној личности из Приче о десет девојака ( Матеј 25: 1-13 ).Ова парабола је савршена прича за седмицу која нас узводи до Васкрса, јер порука јасна, а то је да се припремимо за Христов долазак. У вечерњој служби се каже:
Гле Женик долази у поноћ и блажен је слуга којега нађе будног; а недостојан је, опет, којега нађе ленствујућег. 
Гледај, зато душо моја, да те сан не савлада, да не будеш смрти предана, и изван Царства закључана; 
него се отрезни кличући: Свет, Свет, Свет си Боже наш, молитвама Бестелесних сила, помилуј нас.

(Тропар Женика )
С обзиром на есхатолошки подтекст службе ( "Христос долази: гледај ти који си обузет светским стварима!") могли бисмо очекивати да на икони Женик буде представљен у слави, или приликом Његовог Другог доласка. Ипак, икона приказује Христа кога су понизили војници Понтија Пилата ( Матеј 27: 27-31 ).Својим суровим исмејавањем војници су се поспрдно клањали Исусу и кроз увреде га прогласили, с правом, краљем Јудеја. Крунисан трњем, заогрнут пурпуром, везан са трском у руци - управо је тако Христос представљен на овој икони.
Круна је симбол хришћанског брака у православној цркви, а ужад којима су Кристове руке везане јесу универзални симбол брачног јединства. Трска на икони је имитација царског скиптра, а на икони симболизује понизност личности која чини све само да се понизи у службу другима.
У оштром контрасту са сликама Христа Цара који се представља на почетку поста , сада пред собом видимо страдалног Женика. Због чега Он страда? Због људског греха. Издаја Јудина, мржња Јевреја, Пилатов кукавичлук, окрутност Римљана - због свега овога се пред нама појављује на икони Христос онако како изгледа. Које све врсте људи нису приказани у Исусовим ругачима?
Упркос томе, Он и даље стоји пред нама. А све време док смо ми тако неверни и попут блуднице, Христос остаје наш заручник. Ово је Божанска љубав,   док је људски род био грешан, Христос је умро за нас. Та савршена, божанска, љубав изгони сваки страх; и уместо строгог Судије из Апокалипсе који нас подстиче на покајање, ми „гледамо човека“, Женика Који изгара таквом љубављу за нас, да страда крсном смрћу.
Ова икона, ова слика Женика, показује нам баш онај лик који су римски војници пљували у Христу. На нама је да у крвавом, измученом до смрти припаднику јеврејског народа видимо и препознамо свог божанског супружника. Добар знак да имамо добробит од напора који улажемо приликом поста је што и даље гледамо у нашег пониженог цара и клањамо му се. Али, не, чак су му се и римски војници клањали. Окорелих срца они су га називали царем, клањали му се, а онда га повели на губилиште. Наше клањање Богу и наше покајање морају бити непрестани.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Учење и чуда Светог Серафима Вирицког

На 150- годишњицу рођења Олга Рожеова 13. априла обележава се 150. годишњица рођења   Светог Серафима Вирицког. Серафим (у свету Василије Николајевич Муравјов; 1866-1949) - Исповедник, који су монашке завете дао током прогона Цркве, велики старац, удостојивши се многих дарова Духа Светога, молитвеник за сваког у тузи и патњи. Свети Серафим Вирицки Као дете, будући старац читао је житија светих и сањао о монашком животу. Али Господ је судио другачије: његов отац је умро, а уместо монашког завета Василијеу је преостало да постане хранитељ породице. Када је дете, које је маштало о монаштву дошло у лавру Светог Александра Невског чуо је од једног од стараца подвижника пророчке речи које су откриле Божији Промисао за њега: "Васја! Теби је суђено да прођеш светским путем, трновитим, преиспуњеним тугама. Учини тако пред Богом и својом савешћу. Доћи ће време, и Господ ће те наградити. „После тога читав живот Василија Николајевича у свету био је припрема за монашки живот...

ПОУКЕ И ХУМОР

Уши и уста Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо. Похвала Причају два монаха о трећем. Један га хвали: - Никада га не чух да ружно говори о било коме. - Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други. Философ и богослов Упита неки философ хришћанског теолога: - Ко смо ми философи? -Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема. - А ви богослови? - Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку. Уздање у богослове Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“ О ЖЕНАМА Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају. ЖЕНСКА ПРИРОДА Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“ И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“ Жена и логика Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“ Магарац Журећи у град д...

Пет поука које и даље учим од свете Марије Египћанке

Извор: This Side of Glory Грејс Брукс | 03. Април 2017. год Стопама Свете Марије из Египта (фото-репортажа) Света Марија из Египта и ја се знамо одавно. Али понекад то тако баш и не изгледа. Чини ми се као да сам тек јуче чула њену причу по први пут. Само што сам постала православна, а још увек нисам одабрала свог светитеља заштитника. А онда сам чула за причу о Светој Марији из Египта, и није ми излазила из главе.  Нећу је препричавати сада - ако не знате њено житије, можете прочитати ОВДЕ - али довољно је да кажем, да је одлука у вези светитеља-заштитника донета уместо мене. У мом случају, изрека је истина -нисам ја изабрала свету Марију већ она мене. И она ми и даље помаже. Прошло је више од 30 година од нашег првог сусрета, а Мати Марија ме још увек подучава. Ако би требало да саставим листу од пет најбољих поука Свете Марије, та листа би изгледала отприлике овако. Не буди дрзак . Ово се у ствари односи на Светог Зосиму, тако да на неки начин у...

Милосрђе - Јован Јовановић Змај

Милосрђе „Блажени су милостиви“, Рекао је Господ благи, Ал' ко даје да не труби, да не мери тај на ваги. Већ од срца, без рачуна, Без сујете и параде, Десна рука шта је дала, То левица да не знаде. Милостив је онај који Невољнога баш утеши, У жалости пусти сузу, Са   радосним он се смеши. Гладне храни, жедне поји, Болеснике обилази, Сиромашка он облачи, Затворнику тај долази. Знате л' зашто се он блажи Док му милост душу буди? Кад сироте припомаже, Он то Христа Бога љуби! Јован   Јовановић   Змај