Пређи на главни садржај

Икона Христа Женика

Икона Христа Женика (Ο Νυμφιος)


Током прве службе на Цвети увече, свештеник износи икону Христа Женика (гр: о Нимпхиос / Ο Νυμφίος) у предњи дело цркве, где ће стајати до Великог четвртка. Та три дана Страсне Седмице икона стоји на том месту јер је посвећена Исусу Христу као централној личности из Приче о десет девојака ( Матеј 25: 1-13 ).Ова парабола је савршена прича за седмицу која нас узводи до Васкрса, јер порука јасна, а то је да се припремимо за Христов долазак. У вечерњој служби се каже:
Гле Женик долази у поноћ и блажен је слуга којега нађе будног; а недостојан је, опет, којега нађе ленствујућег. 
Гледај, зато душо моја, да те сан не савлада, да не будеш смрти предана, и изван Царства закључана; 
него се отрезни кличући: Свет, Свет, Свет си Боже наш, молитвама Бестелесних сила, помилуј нас.

(Тропар Женика )
С обзиром на есхатолошки подтекст службе ( "Христос долази: гледај ти који си обузет светским стварима!") могли бисмо очекивати да на икони Женик буде представљен у слави, или приликом Његовог Другог доласка. Ипак, икона приказује Христа кога су понизили војници Понтија Пилата ( Матеј 27: 27-31 ).Својим суровим исмејавањем војници су се поспрдно клањали Исусу и кроз увреде га прогласили, с правом, краљем Јудеја. Крунисан трњем, заогрнут пурпуром, везан са трском у руци - управо је тако Христос представљен на овој икони.
Круна је симбол хришћанског брака у православној цркви, а ужад којима су Кристове руке везане јесу универзални симбол брачног јединства. Трска на икони је имитација царског скиптра, а на икони симболизује понизност личности која чини све само да се понизи у службу другима.
У оштром контрасту са сликама Христа Цара који се представља на почетку поста , сада пред собом видимо страдалног Женика. Због чега Он страда? Због људског греха. Издаја Јудина, мржња Јевреја, Пилатов кукавичлук, окрутност Римљана - због свега овога се пред нама појављује на икони Христос онако како изгледа. Које све врсте људи нису приказани у Исусовим ругачима?
Упркос томе, Он и даље стоји пред нама. А све време док смо ми тако неверни и попут блуднице, Христос остаје наш заручник. Ово је Божанска љубав,   док је људски род био грешан, Христос је умро за нас. Та савршена, божанска, љубав изгони сваки страх; и уместо строгог Судије из Апокалипсе који нас подстиче на покајање, ми „гледамо човека“, Женика Који изгара таквом љубављу за нас, да страда крсном смрћу.
Ова икона, ова слика Женика, показује нам баш онај лик који су римски војници пљували у Христу. На нама је да у крвавом, измученом до смрти припаднику јеврејског народа видимо и препознамо свог божанског супружника. Добар знак да имамо добробит од напора који улажемо приликом поста је што и даље гледамо у нашег пониженог цара и клањамо му се. Али, не, чак су му се и римски војници клањали. Окорелих срца они су га називали царем, клањали му се, а онда га повели на губилиште. Наше клањање Богу и наше покајање морају бити непрестани.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Пастир Светог апостола Јерме

  Препоручујемо полако читање овог не баш лаког штива, које упркос томе даје велике увиде у човеков духовни живот и борбу са страстима. Пастир Светог Јерме Јерма је пореклом из нижег друштвеног слоја, што показује и његов језик који садржи доста латинизама. Према његовом делу  Пастир , Јерма је прво био роб  Хришћанин , кога је у  Риму  купила једна Хришћанка по имену Роди и тиме га ослободила ропства. Када је постао слободан, бавио се земљорадњом и трговином и стекао велико богатство. Али, занемарио је морално васпитање своје породице, па су му деца у време гоњења  Хришћана  отпала од вере, док су он и његова жена остали чврсти у вери. Последица тога била је пропаст Јерминог богатства; остало му је само једно мало имање, довољно за његове потребе. Он се  покајао  и од малог  Хришћанина  постао велики поборник  Христове  науке. Дело  Пастир , чији је циљ да привуче  грешнике  на  покајање , обилује моралним поукама. Сам писац поделио га је на три дела: Пет виђења, које је писац добрим

Кроз Часни пост: Субота пете седмице поста - Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице

Грешним делима приближила си се вратима пропасти; али Онај Који је сатро врата пакла силом Свога Божанства отвори теби врата покајања, свехвална светитељко, јер је Он Сâм врата живота. Јутрење – пета недеља Поста Тропар светој Марији Египћанки Поуке Светих Отаца: Када би Бог строго испитивао дела која су противна Њему, ми не би смо живели ни један дан. Свети Јован Златоусти Молитва: Подај нам, Боже, да јасно сагледамо оно што нам доноси мир. Нека би у ово подобно време хитали да чинимо дела ради мира и добре воље, свуда око себе и у свету. Амин. Читања из Светог Писма: Јевр. 9: 1-7 Лука 1: 19-49, 56 Богомислена размишљања: Јер у Бога је све могуће. Лк. 1:37 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007 Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице Поводом последовања Акатиста похвала Одигитрији Пресвете Богородице у суботу Пете седмице Великог поста Реч је о рановизантијској химни, првобитно званој само акатист, коју су каснији

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА Предговор Љубав Господа нашег Исуса Христа према људима толико је велика да је Он ради нашег спасења примио смрт, али нам је даровао и могућност да се непрекидно најприсније сједињујемо са Њим. Зато је на Тајној вечери пред Своја крсна страдања Господ установио Тајну Светог Причешћа. Свети јеванђелисти приповедају о томе како је била установљена ова Тајна. Тако јеванђелиста Матеј пише: Приступише ученици Исусу говорећи Му: Где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху? А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Време је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим. И ученици учинише како им заповеди Исус и уготовише Пасху. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика. И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе