Колико нас је користило лествице у последње време? Ако смо
престари или млађани, надам се да их нисмо користили у скорије време! Узане
лествице имају широке степенике на које човек може да стане али оне не досежу
високо. Високе лестве имају мале пречаге. Постоје и оне са продужетком и досежу
високо, али имају још узаније пречаге. Да ли сте икада покушали да мало
одстојите на једној од пречага високих лестви? Шта се дешава? Стопала ускоро
почињу да боле, јер пречага не може у потпуности да подржи стопало. Што дуже
стојимо на степенику, све нас више боле ноге и морамо да се попнемо горе или
сиђемо доле.
На исти начин пише о томе у Лествици Божанственог усхођења
Светог Јована Лествичника, кога смо данас прославили у четвртој недељи Великог
и Светог Поста. Реч „climacus“ значи лествица. Али, шта је то Лествица светог
Јована Лествичника? Његова лествица има тридесет степеника. Прва три степеника
односе се на одвајање од световног живота. Наредна четири степеника односе се
на основне врлине. Наредних шеснаест представљају борбу против страсти и
грехова које треба превазићи. Следећа три су веће врлине у практичном животу (праксис,гр.)
а последња четири корака представљају јединство са Богом у мисаоном животу
(теорија, гр.).
Тако, на пример, осми корак у лествици је гнев. Не можемо се
уздићи до тог степена - савладамо гнев - а онда да се зауставимо. Нити смемо да
се зауставимо на било којој другој степеници, али не због тога што ће нас
заболети стопала ако се дуже задржимо. Већ зато што постајемо подложни таштини
и гордости (Кораци 21 & 22) ако стојимо предуго и преузносимо се својим
наводним успехом. То је зато што Лествица Божанственог усхођења није сама по
себи циљ. Нити је циљ и једна од њених пречки или степена. Циљ је Христос. Ова
духовна лествица је средство, а не циљ.
Професор Панајотис Кресту каже:
"Св. Григорије Ниски раније је указао да је уочио само
једно ограничење у савршенству, а то је да савршенству нема краја. Када се
успнемо на лествици духовног напредовања, никада нећемо моћи да се зауставимо у
свом узрастању - зато што се увек изнад нас налази још један степеник, а врх
лествице је несагледив. Човек непрестано узраста и постаје духовнији, његова
глад за духовном храном је све већа, његов раст се никада не завршава "
Отац Антоније Конијарис, у својој књизи, "Свештени
символи који нам говоре" (књига.1, стр.66-75), каже да је лествица дар од
Исуса Христа. Он Сам се к нама спустио лествицом Својим Оваплоћењем и наново се
њоме попео Својом Смрћу на Крсту, Васкрсењем и Вазнесењем у Рај. Отац Антоније
наводи следећи пример: "Ако сиромашни младић добије стипендију за
школовање од богатог добротвора, он је тиме добио нешто што сам никада не би
могао да постигне - то је огроман поклон. Али младић мора да буде спреман да
узраста, да учи и да буде спреман на тежак рад, уколико жели да у потпуности
искористи оно што му је дато. Због тога је неопходно да се попнемо уз лествицу
коју нам је Бог подарио у Христу. Бог нам даје лествицу на дар (стипендија).
"
Али за сваког студента, стипендија није циљ. Она је средство
образовања, стицања дипломе и на крају позив. Лествица је наша стипендија, али
живот у Цркви је наше образовање, спасење је наша диплома, а сједињење са
Христом (теосис-обожење) је наш крајњи позив.
Шта још можемо рећи о лествама? Да ли смо икада покушали да
се попнемо лествама са само ногама? Вероватно не, јер пењањем без руку изгубили
бисмо равнотежу и пали. А шта би било да се при пењању користимо само рукама?
Свакако не бисмо се попели јер мало је нас који би могли своју тежину да одрже
само уз помоћ шака и руку, а тешко да бисмо могли само уз помоћ руку да
одмакнемо даље. Убрзо би нам руке ослабиле и изгубили бисмо стисак. Најбољи
начин да се попнемо уз лествице је да барем једна рука и нога у сваком тренутку
буду на лествици. Када су једна рука и стопало на лествици, другом руком и
другим стопалом можемо лакше посегнути ка наредном степенику. Али приметимо
како једна рука посеже ка вишој пречки, док се друга чврсто држи за пречку
испод ње. Исто важи и за стопала, али она су барем две или три пречке испод
руку. Исто важи за лествицу Божанственог усхођења. У сваком следећем тренутку
ће нам руке и ноге бити на три или четири различите пречке. Тако, на пример,
истовремено ћемо радити на послушности, покајању, сећању на смрт и имати
радосну тугу - то су степеници 4,5,6,7 на лествици.
Дакле, подразумева се да ми не треба и не смемо да покушамо
да скачемо са једне на другу пречку и да прескачемо кораке између њих. Ово је
веома опасан начин и сигурно доводи до смртоносног пада. Духовност, према Св.
Јовану Лествичнику, је не само перфекционизам, али и бескрајна процес пењања и
узрастања који доводи до нових нивоа знања о Богу и светости. Он нас упозорава:
"Бићете одбијени ако се дрзнете/ ако се гордите и прескочите све до самог
врха лествице ка љубави." Али, ако се са скромношћу успињемо, лествица
поседује мистичну каквоћу која ће нас спречити да сагледамо њен завршетак. Ево
како је један писац то објаснио; „Бог са нама поступа на узлазној линији. Ако
јасно видимо најнижу пречагу на небеској лествици, вео измаглице ће нестати и
видећемо следећу пречагу изнад претходне, а у своје време и следећу па следећу
за њом; тако, кораци којима се успињемо навише и пробијамо далеко кроз таму, до
Бога, увек ће нас призивати ка још већим и још већим стварима.“
Како би подробније објаснио динамику овог кретања, отац
Кониарис нам приповеда причу о верујућем човеку који је сањао како гради
лествице до неба. Сваки пут када је учинио неко добро делo, лествица је
одлазила у вис за по један корак. Када би дао долар у добротворне сврхе,
лествица се повећавала за по један корак више. Када је кренуо у цркву, лествица
се повећала за десет корака. Лествица се дизала све више и више у небо све док
није отишла далеко изнад облака и ван домашаја ока. Како се крај његовог живота
приближавао, човек је мислио како се његова лествица засигурно већ примакла
небесима. Дакле, самоуверено је пружио корак ка врху лествице, мислећи да је
закорачио у рај, али под стопалом не беше ничега те се тако стрмоглавио у
сопствену пропаст. Пробудивши се из свог сна, сетио се Исусових речи: „Ко не
улази на врата у тор овчији него прелази на другом мјесту, он је лопов и
разбојник (Јован 10. 1).Лестве су дар Божје милости. Она се никада не може
изградити нашим врлинама и добрим делима.
Као што смо закључили данас, сетимо се да Лествица Светог
Јована није нешто тамо далеко. Свети Исак Сиријски је написао:
"Уђи жељно у ризницу (срца) која се у теби налази, те
ћеш у њој видети Царство Небеско. Јер срце и Царство Небеско су једно исто, а
постоје само једна врата за улаз у њих. Лествица која води у Царство скривена
је у теби, и налази се у твојој души. Погрузи се у себе, и у својој души
наћићеш пречке којима ћеш се успети" Григорије Ниски пише,
"Чим си једном ногом ступио на лествицу која се ослања
на Бога, настави са успоном .. .свака пречка узводи у следећу ...Проналажење
Бога значи неуморно Га тражити. Видети Бога значи да никада не престанемо да Га
желимо.“
Бог првобитно спушта ову лествицу у твоју душу на крштењу. Она
је још увек ту. Бог је никада неће уклонити. Дакле, погрузи се у своју душу и
започни успон корак по корак, узрастајући како будеш побеђивао страсти на
сваком нивоу: укључујући и клевету (10), многоговрољивост (11), стомакоугађање
(14), похоту (15), трагање за простотом и једноставношћу (24), смиреноумље
(25), расуђивање (26) и тако да допремо до безмолвија тела и душе (27), молитве
(28), бестрашћа (29) и љубави (30), и на крају самог Христа, нашег Господа,
Бога и Спаситеља.Амин".
Вебсајт Руске православне цркве
Православно хришћанство и свет
Свештеник PRIEST RICHARD DEMETRIUS ANDREWS
Кроз Часни пост: Среда шесте седмице поста
Стојећи пред гробом Лазаревим, Спасе, и позвавши мртвога,
подигао си га као уснулог. Одбацивши трулежно, на реч Твоју изиђе увијен у
погребен повоје. Све је могуће Теби, свака твар Теби служи, Господе љубави, све
се Теби покорава: Спасе, слава Теби.
Вечерње, петак уочи Лазареве суботе
Поуке Светих Отаца:
Показујеш ли свагда човекољубље према брату своме?
Свети Јован Златоусти
Молитва: Васкрсни и нас, Господе, узми животе наше и
нека буду посвећени Теби. Господе, дај нам да не тражимо од Тебе да се ускладиш
са нашим намерама већ да се ми предамо Твоме промислу, свагда творећи вољу
Твоју. Амин.
Читања из Светог Писма:
Иса. 58:1-11
1 Мојс. 43:25-30
Прич. 21: 23-31, 22: 1-4.
Богомислена размишљања: А није ли ово пост што изабрах:
да развежеш свезе безбожности, да раздријешиш ремење од бремена, да отпустиш
потлачене, и да изломите сваки јарам?
Није ли да преламаш хљеб свој гладноме и сиромахе да уведеш
у кућу? Кад видиш гола, да га одјенеш,…
Иса. 58:6-7
Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“,
Манастир Подмаине, 2007.
Коментари
Постави коментар