Патријарх Павле је за живота дао много драгоцених поука и
тумачења дилема савременог живљења. У једном интервјуу „Дверима“, осврнуо се на
српску неслогу, чији узрок види у „мајци свих грехова“ – гордости.
Верујемо да ћемо кроз речи патријарха Павла који је испричао
кроз анегдоту током свог службовања на владичанској столици Рашко-призренске
епархије, јасније видети актуелну политичку и свеукупну позорницу и боље разумети
дилеме које проистичу из стања у којем се налазимо.
„Проблем је у несхватању основног јеванђељског принципа –
љубави, на место којег влада сујета и гордост, а кад се гордост подигне онда
долази до свађе и нетрпељивости. Наши непријатељи су компактни, а код нас
је другачије.
Један Грк у оно доба, кад су наши преци долазили у ове крајеве
прочитао нас је и забележио, па је записао:
`Код Срба се не може ништа учинити митом, ем што су
неподмитљиви, ем због многих супротних гледишта`.
Није несрећа што ми имамо супротна гледишта, јер кад је реч
о нечему, може се ствар сагледати са више страна, али код нас често долази до
онога што није више разлика у мишљењу, него што је злочин!
Био сам на Косову преко
34 године, па је било тешко добити дозволу у оно доба да се обнови нека црквица
порушена у турско доба.
Али кад би понекад и добили дозволу, онда се састанемо ја,
свештеник и црквени одбор да видимо какву ћемо цркву да градимо, колико имамо
средстава, да ли ће имати кубе, од каквог материјала…
Онда каже један: `Најбоље би било да радимо од блокова, то
је најјефтиније и најбрже`.
А други ће рећи: `Јесте од блокова, али нећемо ми за 10
година поново да градимо цркву, треба да градимо од мало трајнијег материјала`.
Па добро, имамо камена па ајде од камена да правимо.
А онда ће један да каже: `Ма знаш, ако будемо могли
после неког времена да живопишемо, да метнемо фреске. По камену и садашњем
малтеру, тешко ће то бити`.
Онда ће овај: `Па добро, она би споља била од камена, а
унутра од цигле`.
Ето, колико различитих гледишта и свако има свог смисла.
Е сад имамо форум који ће одабрати од свега тога како црква
да изгледа, од камена, од цигле, да има кубе, колико метара да има и тако то.
Е, све је ово до сада било добро, али сад код нас долази оно
што није добро, што бива да не буде добро.
Они чије гледиште није узето у обзир, они не само да ће вам
бити непријатељи, већ ће и употребити непријатеље да онемогуће да ви ишта
учините!
Немамо куд, тога се морамо ослободити. То је само једна
гордост, једна сујета: `Ја па ја`!
А гордост је први грех који је постао у свету. Из гордости
се дигао сатанаило, а од њега сатанисти који приповедају да су они све и свја. Ето
то је та несрећа нашег народа.
Кад будемо тога свесни и будемо мало смиренији и макар
толерантнији, ако већ нисмо у љубави, онда ћемо моћи да схватимо и то гледиште
другога, не да га усвојимо ако оно није добро, али да га схватимо како не би
дошло до толико мржње и да не дође до оног што нас толико цепа и дели према
непријатељима, да је непријатељима то боље него нама самима“.
Тако је говорио наш добри родитељ Патријарх Павле. Када кроз
овај поучни пример сагледамо српске политичке партије, које гледају међусобно
да се сатру чак и око циљева око којих би морале да сарађују, онда видимо како
је ствар једноставна и како смо сви ми робови сујете и гордости појединаца и
интересних група.
Извор: Ин4С
Патријар Павле о гордости https://youtu.be/VMs56dE0r1s
Коментари
Постави коментар