Пређи на главни садржај

Поука Патријарха Павла: Узрок српске неслоге



Патријарх Павле је за живота дао много драгоцених поука и тумачења дилема савременог живљења. У једном интервјуу „Дверима“, осврнуо се на српску неслогу, чији узрок  види у „мајци свих грехова“ – гордости.
Верујемо да ћемо кроз речи патријарха Павла који је испричао кроз анегдоту током свог службовања на владичанској столици Рашко-призренске епархије, јасније видети актуелну политичку и свеукупну позорницу и боље разумети дилеме које проистичу из стања у којем се налазимо.
„Проблем је у несхватању основног јеванђељског принципа – љубави, на место којег влада сујета и гордост, а кад се гордост подигне онда долази до свађе и нетрпељивости. Наши непријатељи су компактни, а код нас је другачије.
Један Грк у оно доба, кад су наши преци долазили у ове крајеве прочитао нас је и забележио, па је записао:
`Код Срба се не може ништа учинити митом, ем што су неподмитљиви, ем због многих супротних гледишта`.
Није несрећа што ми имамо супротна гледишта, јер кад је реч о нечему, може се ствар сагледати са више страна, али код нас често долази до онога што није више разлика у мишљењу, него што је злочин!
Био сам на Косову преко 34 године, па је било тешко добити дозволу у оно доба да се обнови нека црквица порушена у турско доба.
Али кад би понекад и добили дозволу, онда се састанемо ја, свештеник и црквени одбор да видимо какву ћемо цркву да градимо, колико имамо средстава, да ли ће имати кубе, од каквог материјала…
Онда каже један: `Најбоље би било да радимо од блокова, то је најјефтиније и најбрже`.
А други ће рећи: `Јесте од блокова, али нећемо ми за 10 година поново да градимо цркву, треба да градимо од мало трајнијег материјала`.
Па добро, имамо камена па ајде од камена да правимо.
А онда ће један да каже: `Ма знаш, ако будемо могли после неког времена да живопишемо, да метнемо фреске. По камену и садашњем малтеру, тешко ће то бити`.
Онда ће овај: `Па добро, она би споља била од камена, а унутра од цигле`.
Ето, колико различитих гледишта и свако има свог смисла.
Е сад имамо форум који ће одабрати од свега тога како црква да изгледа, од камена, од цигле, да има кубе, колико метара да има и тако то.
Е, све је ово до сада било добро, али сад код нас долази оно што није добро, што бива да не буде добро.
Они чије гледиште није узето у обзир, они не само да ће вам бити непријатељи, већ ће и употребити непријатеље да онемогуће да ви ишта  учините!
Немамо куд, тога се морамо ослободити. То је само једна гордост, једна сујета: `Ја па ја`!
А гордост је први грех који је постао у свету. Из гордости се дигао сатанаило, а од њега сатанисти који приповедају да су они све и свја. Ето то је та несрећа нашег народа.
Кад будемо тога свесни и будемо мало смиренији и макар толерантнији, ако већ нисмо у љубави, онда ћемо моћи да схватимо и то гледиште другога, не да га усвојимо ако оно није добро, али да га схватимо како не би дошло до толико мржње и да не дође до оног што нас толико цепа и дели према непријатељима, да је непријатељима то боље него нама самима“.
Тако је говорио наш добри родитељ Патријарх Павле. Када кроз овај поучни пример сагледамо српске политичке партије, које гледају међусобно да се сатру чак и око циљева око којих би морале да сарађују, онда видимо како је ствар једноставна и како смо сви ми робови сујете и гордости појединаца и интересних група.
Извор: Ин4С

Патријар Павле о гордости https://youtu.be/VMs56dE0r1s


Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...