СРЕБРОЉУБЉЕ
Среброљубље се назива, и јесте, корен свих зала (уп. 1.Тим. 6,10). Оно доводи до мржње, до крађе и зависти, до раздвајања и непријатељства, до сукоба и злопамћења, до окрутности и убиства.
Већина мудрих учитеља обично иза описаног тиранина ставља овог стоглавог демона среброљубља. Да ми, тако неуки, не бисмо мењали ред мудрих, ићи ћемо по њиховом распореду и правилу. Стога ћемо, ако је по вољи, размотрити саму болест, а затим у неколико речи и начин њеног лечења.
Среброљубље је обожавање идола (в. Кол.3,5), кћер неверја, извињење слабости, весник старости, предсказивач глади, пророк суше.
Ко је победио ову страст, ослободио се од брига. А ко је њом спутан, никада се неће молити чисто.
Непоколебљива вера чини крај бригама; а сећање на смрт доводи до тога да се и тела свога одрекнемо.
Неки су малим пламеном успевали да запале велику шуму. И помоћу мале врлине, многи су успевали да избегну све ове до сада споменуте страсти. Ова врлина назива се беспристрашће.
Ко је с пажњом прочитао целу поуку о мајци зла (стомакоугађању), зна да је као друго дете у њеном грозном и проклетом потомству, наведен камен неосетљивости. Но, многоглава змија идолопоклонства (среброљубља) спречила ме је да томе камену дам одговарајуће место по реду. Не знам како, тек, среброљубљу су мудри оци дали треће место у ланцу осам страсти.
О СТОМАКУ, РЂАВОМ ГОСПОДАРУ КОГА ИПАК СВИ ВОЛЕ
Више него на било коме другом месту, говорећи овде о стомаку – говорим у ствари против самога себе. Чудило би ме када би се неко ослободио од ове страсти пре него што легне у гроб.
Угађање стомаку је проналазач посластица. Угађање стомаку је обмана очију: оно нас подстрекава да одједном прогутамо све оно што би требало јести у одмереним залогајима.
Преједање је мајка блуда, а морење трбуха – виновник чистоте.
Слуга трбуха рачуна с каквим ће јелима дочекати празник , а слуга Божији – каквим ће се благодатним даровима обогатити.
Кад наиђе гост, слугу стомака стомакоугађање свег покреће на љубав. Он мисли да гостопримство, које треба да укаже брату, разрешује и њега самог. И мислећи да скрива врлину, он постаје роб страсти.
Стомакоугађање наводи на разрешење од поста, а славољубље наговара да се покаже сопствена врлина.
Зато прибегнимо лукавству против свелукавога.
Прекинимо, пре свега, са храном која гоји, онда са храном која распаљује тело, и најзад са слаткишима. Ако је могуће, дај стомаку своме заситљиве и лако сварљиве хране, да бисмо ситошћу од себе одвратили његову ненаситу жељу, а брзим варењем се избавили од разбуктавања пожуде као од бича.
Када нас виде како у самом почетку покушавамо да слушање непристојних прича опасног предавача избегнемо као кужну болест, демони покушавају да нас обману помоћу две помисли: „Немој да вређаш приповедача“, шапћу нам, или: „Немој се приказивати побожнији од осталих“. Одскочи, не оклевај! Иначе ће те смешне мисли узнемиравати за време молитве.
ЛИЦЕМЕРСТВО
Лицемерство је мајка лажи, а често и њен непосредни повод. Неки тврде да лицемерство није ништа друго до вежбање у лажи и творац лажи, са којом је помешано кривоклетство, достојно најтеже казне.
Ономе који је стекао страх Господњи, лаж постаје туђа, јер за неподмитљивог судију има своју савест.
Ко лаже, изговара се често околностима, и оно што је пропаст за душу сматра добрим делом. Лажљив човек се издаје за подражаваоца Рааве (уп. Ис.Нав.2,1 и д.), и говори да сопственом пропашћу друге спасава.
Среброљубље се назива, и јесте, корен свих зала (уп. 1.Тим. 6,10). Оно доводи до мржње, до крађе и зависти, до раздвајања и непријатељства, до сукоба и злопамћења, до окрутности и убиства.
Већина мудрих учитеља обично иза описаног тиранина ставља овог стоглавог демона среброљубља. Да ми, тако неуки, не бисмо мењали ред мудрих, ићи ћемо по њиховом распореду и правилу. Стога ћемо, ако је по вољи, размотрити саму болест, а затим у неколико речи и начин њеног лечења.
Среброљубље је обожавање идола (в. Кол.3,5), кћер неверја, извињење слабости, весник старости, предсказивач глади, пророк суше.
Ко је победио ову страст, ослободио се од брига. А ко је њом спутан, никада се неће молити чисто.
Непоколебљива вера чини крај бригама; а сећање на смрт доводи до тога да се и тела свога одрекнемо.
Неки су малим пламеном успевали да запале велику шуму. И помоћу мале врлине, многи су успевали да избегну све ове до сада споменуте страсти. Ова врлина назива се беспристрашће.
Ко је с пажњом прочитао целу поуку о мајци зла (стомакоугађању), зна да је као друго дете у њеном грозном и проклетом потомству, наведен камен неосетљивости. Но, многоглава змија идолопоклонства (среброљубља) спречила ме је да томе камену дам одговарајуће место по реду. Не знам како, тек, среброљубљу су мудри оци дали треће место у ланцу осам страсти.
О СТОМАКУ, РЂАВОМ ГОСПОДАРУ КОГА ИПАК СВИ ВОЛЕ
Више него на било коме другом месту, говорећи овде о стомаку – говорим у ствари против самога себе. Чудило би ме када би се неко ослободио од ове страсти пре него што легне у гроб.
Угађање стомаку је проналазач посластица. Угађање стомаку је обмана очију: оно нас подстрекава да одједном прогутамо све оно што би требало јести у одмереним залогајима.
Преједање је мајка блуда, а морење трбуха – виновник чистоте.
Слуга трбуха рачуна с каквим ће јелима дочекати празник , а слуга Божији – каквим ће се благодатним даровима обогатити.
Кад наиђе гост, слугу стомака стомакоугађање свег покреће на љубав. Он мисли да гостопримство, које треба да укаже брату, разрешује и њега самог. И мислећи да скрива врлину, он постаје роб страсти.
Стомакоугађање наводи на разрешење од поста, а славољубље наговара да се покаже сопствена врлина.
Зато прибегнимо лукавству против свелукавога.
Прекинимо, пре свега, са храном која гоји, онда са храном која распаљује тело, и најзад са слаткишима. Ако је могуће, дај стомаку своме заситљиве и лако сварљиве хране, да бисмо ситошћу од себе одвратили његову ненаситу жељу, а брзим варењем се избавили од разбуктавања пожуде као од бича.
НЕМОЋ ПРИРОДЕ ЉУДСКЕ
Ко хоће да се бори са својим телом или да га победи својим сопственим снагама, узалуд се мучи. Јер, ако Господ не разори дом тела и не сагради дом душе, узалуд бди и пости онај који би хтео да тело своје умртви (уп. Пс. 126,1-2). Признај пред Господом немоћ своје природе.
ЋУТЉИВОСТ
Разборито ћутање је мајка молитве, ослобођење од ропства, чување огња, стражар помисли, извидитељ непријатеља, стан плача, пријатељ суза, делатељ сећања на смрт, живописац мука, обузетост представом Последњег суда, помоћник спасоносне по-тиштености, непријатељ дрскости, сапутник безмолвија, противник тежњи да друге учиш, умножавање знања, творац виђења, неосетно напредовање, скривено пењање.
Онај који је упознао своје грехе, загосподарио је и својим језиком.
Пријатељ ћутања се приближава к Богу, и разговарајући с Њим тајно, бива Њиме просвећен.
Уосталом, једном приликом сам чуо занимљиве ствари од неког човека који је разговарао са мном о ћутљивости. Он ми је рекао да се многоговорљивост, уопште узевши, рађа од било кога међу следећим узроцима: или од једног рђавог и необузданог живота и навика (јер језик, као природни орган тела, по навици тражи оно што је научио); или, опет, највише код подвижника, од таштине, а понекад и од прождрљивости.
МНОГОГОВОРЉИВОСТ
Многоговрљивост је престо таштине, на коме се она радо појављује у свом блеску своме. Многоговорљивост је знак незнања, капија оговарања, руководитељ шаљења, слуга лажи, разрешење смирења, дозивач унинија, претеча сна, расејање мисли, губитак опрезности, хлађење топлине, замрачење молитве.
ЛАЖ
Производ гвожђа и камена је ватра. Производ многоговорљивости и шале је лаж.
Лаж је ишчезнуће љубави.
Виђао сам људе који се хвале својом лажју, и који духовитошћу и шупљим фразама изазивају смех, те код слушалаца жалосно искорењују плач.
Ко хоће да се бори са својим телом или да га победи својим сопственим снагама, узалуд се мучи. Јер, ако Господ не разори дом тела и не сагради дом душе, узалуд бди и пости онај који би хтео да тело своје умртви (уп. Пс. 126,1-2). Признај пред Господом немоћ своје природе.
ЋУТЉИВОСТ
Разборито ћутање је мајка молитве, ослобођење од ропства, чување огња, стражар помисли, извидитељ непријатеља, стан плача, пријатељ суза, делатељ сећања на смрт, живописац мука, обузетост представом Последњег суда, помоћник спасоносне по-тиштености, непријатељ дрскости, сапутник безмолвија, противник тежњи да друге учиш, умножавање знања, творац виђења, неосетно напредовање, скривено пењање.
Онај који је упознао своје грехе, загосподарио је и својим језиком.
Пријатељ ћутања се приближава к Богу, и разговарајући с Њим тајно, бива Њиме просвећен.
Уосталом, једном приликом сам чуо занимљиве ствари од неког човека који је разговарао са мном о ћутљивости. Он ми је рекао да се многоговорљивост, уопште узевши, рађа од било кога међу следећим узроцима: или од једног рђавог и необузданог живота и навика (јер језик, као природни орган тела, по навици тражи оно што је научио); или, опет, највише код подвижника, од таштине, а понекад и од прождрљивости.
МНОГОГОВОРЉИВОСТ
Многоговрљивост је престо таштине, на коме се она радо појављује у свом блеску своме. Многоговорљивост је знак незнања, капија оговарања, руководитељ шаљења, слуга лажи, разрешење смирења, дозивач унинија, претеча сна, расејање мисли, губитак опрезности, хлађење топлине, замрачење молитве.
ЛАЖ
Производ гвожђа и камена је ватра. Производ многоговорљивости и шале је лаж.
Лаж је ишчезнуће љубави.
Виђао сам људе који се хвале својом лажју, и који духовитошћу и шупљим фразама изазивају смех, те код слушалаца жалосно искорењују плач.
Када нас виде како у самом почетку покушавамо да слушање непристојних прича опасног предавача избегнемо као кужну болест, демони покушавају да нас обману помоћу две помисли: „Немој да вређаш приповедача“, шапћу нам, или: „Немој се приказивати побожнији од осталих“. Одскочи, не оклевај! Иначе ће те смешне мисли узнемиравати за време молитве.
ЛИЦЕМЕРСТВО
Лицемерство је мајка лажи, а често и њен непосредни повод. Неки тврде да лицемерство није ништа друго до вежбање у лажи и творац лажи, са којом је помешано кривоклетство, достојно најтеже казне.
Ономе који је стекао страх Господњи, лаж постаје туђа, јер за неподмитљивог судију има своју савест.
Ко лаже, изговара се често околностима, и оно што је пропаст за душу сматра добрим делом. Лажљив човек се издаје за подражаваоца Рааве (уп. Ис.Нав.2,1 и д.), и говори да сопственом пропашћу друге спасава.
Лаж ћемо моћи употребити тек када се потпуно будемо очистили од ње, премда ни тада не без страха Божијег и не без крупног разлога.
УНИНИЈЕ
Један од честих изданака многоговорљивости (као што смо напред већ рекли), и то један од првих, јесет изданак унинија [тј. чамотиње]. Оно је клонулост у богослужењу, немоћ у молитви, оно је у служби гвоздено, у телесном раду вредно, у послушности неискусно.
Оне који су стали на молитву, овај безумни дух подсећа на нужне послове, и употребљава свако средство како би нас под неким згодним изговором отргнуо од мољења.
За време служења првог, трећег и шестог часа, демон унинија у нама изазива језу, главобољу, а понајпре грчеве у трбуху. Кад настане девети час, мало подиже главу. А када је већ и трпеза постављена за обед, скаче са постеље. И када после поново дође време за молитву, оно поново тело чини тешким. Онога који је стао на молитву, погружава у сан, и неприличним зевањем из уста отима стихове.
Нека и овај тиранин буде свезан сећањем на грехе наше, и ударан телесним радом. Нека га довуче по земљи помисао на будућа добра. Кад стане пред нас, упитајмо га: „Реци, дакле, ти, распуштени и одрешени, ко је тај који те је тако наказно родио? Који су ти потомци?
Родитељке моје су многобројне: понекад неосетљивост душе, понекад заборав онога што је горе на небу, а може да буде и прекомеран рад.
Моји противници (који ме сада држе везана) јесу: богослужење са телесним радом. Мој непријатељ, помисао на смрт. А оно што ме убија, јесте молитва са чврстом надом да ће се добити блаженства.
Закључак: Сваку осталу страст потискује по једна супротна врлина. Храбра душа васкрсава умрли ум.
УНИНИЈЕ
Један од честих изданака многоговорљивости (као што смо напред већ рекли), и то један од првих, јесет изданак унинија [тј. чамотиње]. Оно је клонулост у богослужењу, немоћ у молитви, оно је у служби гвоздено, у телесном раду вредно, у послушности неискусно.
Оне који су стали на молитву, овај безумни дух подсећа на нужне послове, и употребљава свако средство како би нас под неким згодним изговором отргнуо од мољења.
За време служења првог, трећег и шестог часа, демон унинија у нама изазива језу, главобољу, а понајпре грчеве у трбуху. Кад настане девети час, мало подиже главу. А када је већ и трпеза постављена за обед, скаче са постеље. И када после поново дође време за молитву, оно поново тело чини тешким. Онога који је стао на молитву, погружава у сан, и неприличним зевањем из уста отима стихове.
Нека и овај тиранин буде свезан сећањем на грехе наше, и ударан телесним радом. Нека га довуче по земљи помисао на будућа добра. Кад стане пред нас, упитајмо га: „Реци, дакле, ти, распуштени и одрешени, ко је тај који те је тако наказно родио? Који су ти потомци?
Родитељке моје су многобројне: понекад неосетљивост душе, понекад заборав онога што је горе на небу, а може да буде и прекомеран рад.
Моји противници (који ме сада држе везана) јесу: богослужење са телесним радом. Мој непријатељ, помисао на смрт. А оно што ме убија, јесте молитва са чврстом надом да ће се добити блаженства.
Закључак: Сваку осталу страст потискује по једна супротна врлина. Храбра душа васкрсава умрли ум.
Коментари
Постави коментар