Бој се Бога и удаљавај се од сваког зла (Прич.3,7). Врхунац твоје побожности нека се састоји у зацарењу страха Божијег и укорењивању тврде намере да се уклањаш од сваког зла, па макар те то коштало чак и живота. Немој се задовољавати само спољашњим изгледом побожности, него се побрини о својој унутрашњости: уђи у себе и гледај начин свог мишљења, тј. да ли је сагласан са нелажним речима Божијим; погледај на своје склоности и расположења, тј. да ли су онаква каква од тебе Господ очекује у Јеванђељу; погледај на читав свој живот, тј. да ли је у свему сагласан са заповестима Божијим. И онда све богопротивно оплачи и замрзни, одлучивши да се више на то не враћаш. Учинивши тако – бићеш премудар.
Свети Лука Кримски
Пост је и установљен управо зато што је стомакоугађање
почетак тог ланца и основ свих осталих страсти.
Ако се човек преједа, ако је увек пресит, ако се увек
презасити укусним и слатким јелима, а посебно ако пије много вина, онда ће то
стомакоугађање повући за собом блуд. А блуд је страст вулгарна и до те мере
гнусна да међу хришћанима не треба ни да се спомиње, као што то вели свети
апостол Павле у Посланици Ефесцима (види, Еф. 5, 3).
Но шта бива кад онај ко пати од стомакоугађања падне у блуд?
Затребаће му новац за издржавање љубавница, и то велики новац. Душа ће му пламтети
тежњом за стицањем све већих и већих земаљских добара која ће му привући
развратнице, другим речима, биће обузет страшћу среброљубља. Среброљубље је пак,
као што је то свети апостол Павле писао у По- сланици Тимотеју, корен свију
зала (1. Тим. 6, 10).
Ако човек преситог стомака, живећи блудним животом, постави
себи за циљ стицање богатства, онда ће неминовно запасти и у страст гнева. Он
ће почети да се љути, да се гневи, псује, проклиње и да мрзи све оне који су
сметња постизању његових ниских циљева.
Да би таквог човека зауставио на путу греха, Господ често
шаље тешке болести или пропадање, приморава га да доживи дубоко понижење или
смрт блиских људи. Тада с правом на своје место долази следећа страст, a то је
туга. То је крајње слабљење духа које следи након разних животних несрећа. Ако
се човек у том стању не сети љубави, добрих дела, Бога, неминовно ће упасти и у
следећу страст, a то је униније.
Униније оставља тежак печат на души. Човека више ништа не
интересује, чини му се да се узалуд но труди, диже руке од свега, престаје да
се моли и удаљава се од Цркве. Дубоко униније често доводи до самоубиства.
(наставак следи сутра)
Свети Лука Кримски
из књиге Приносимо ти љубав своју
из књиге Приносимо ти љубав своју
Коментари
Постави коментар