Рече
отац Гаврило једној монахињи која је била поред њега:
-
Твоје срце је као огледало. Ти си много благочестива и Бог те воли.
Ти
си Његове руке. Приметио сам твоју нежност. Господ ће ти дати мудрости и
разборитости када буде потребно. Љубазна си, али немој толико да шириш руке у
загрљај, као блуднице које имају поверења у свакога. Чувај своју чистоту да не
пропадне. Свуда је потребна нека „дистанца”. Претеривање није ни у чему добро.
Господ не воли ништа што је претерано.
+
Отац
Гаврило је самоистицање и претеривање сматрао прелешћу и грехом и тако нешто је
разобличавао без оклевања. Једна девојка се опходила са претераном љубазношћу и
била је одевена тако да је њена одећа овакво понашање још вишеѕ истицала. Како је имао благодатни дар
расуђивања, о. Гаврило је нашао најприкладнији начин да јој укаже на њену
грешку.
Када је и она била присутна, обратио се једној другој девојци
рекавши јој строго:
Како си се то
обукла, сестро? Када долазиш у манастир, треба овако да се обучеш!
- Па показа
руком на ону девојку.
А девојка поцрвене схвативши своју слабост и самољубље па саже
главу.
+
Старче,
ја сам најгрешнији од свих.
To је
гордост! Треба да кажеш: ,Ја сам велики грешник”.
Шта
то иначе значи? Зар ти гледаш на туђе грехе и зато знаш да си грешнији? Добро
је то што свесно признајеш да си грешник.
Али
избегавај грехове. Само да ниси сасвим свети: „Савршено свети монах је савршено
пропао”. Али немој да будеш ни на самом
дну. Подвизавај се, па ћеш се спасити.
+
У
Мцхети су убили једног свештеника. Опело му је служено у Благовештенском храму
и сви су били веома потресени, ганути. Громки глас оца Гаврила чуо се до неба.
Водите
ме, водите ме у храм! Шта им је учинио? Како су га то убили, па му још и уши
одсекли?
Викао
је тако много, као да су њега убијали. Његово понашање је било тако претерано
да су ожалошћени у чуду гледали уплаканог оца Гаврила. Чим су ковчег унели у
аутомобил и чим су се опростили од покојника, он се окренуо присутнима и савршено
спокојним гласом рекао:
Бог
никако не воли претеривање. Доста је сада, не оплакујте га више. Идемо да
спремимо трпезу и одамо пошту његовој души.
+
Старче,
зар није лепо што се грузијски народ након националног ослобођења вратио вери и
сада већ сви одлазе у цркву?
Није
добра ни изненадна љубав, ни изненадна мржња.
И
једно и друго су крајности. Чак је и изненадна љубав као гром из ведра неба. Љубав
и вера треба да извиру из дубине срца, да се челиче у пећи саможртвовања, па
онда да се боре против зла.
Лицемерје
Формализам
у [и на] богослужењу и фарисејство много су сметали оцу Гаврилу. Све је
подстицао да свој живот тако улепшају делима да њихово срце буде угодно Богу. Често
је говорио:
-
Господ неће испитивати да ли и како одлазиш у цркву. Испитиваће твоја дела.
Знајте да су свети пратили и изобличавали и своје најједноставније мисли.
Најважније је учење Цркве. Будите послушни Цркви.
+
Отац
Гаврило је одобравао када су верујући свесни своје грешности. Међутим, никако
му се није допадало када би неко показивао фарисејски бол. Говорио је:
-
Онај ко након Васкрсења и током светле седмице плаче, гори је од Јуде!
Лаж
Да
ли је некад допуштено лагати, старче?
- Има
ситуација када хоћеш нешто да прикријеш само да не повредиш другога. Уђе тако
разбојник у келију једног светог човека молећи га да га сакрије. Када су у
келију ушли и они који су тражили разбојника и када су упитали подвижника да га
можда није видео, подвижник устаде и да би избегао лаж рече: „Откако стојим на
својим ногама нисам никога видео” и тако избави разбојника. Када нема другог
решења и када је неопходно, лагаћеш да би се неки човек избавио зла или невоље.
У таквом случају љубав према човеку има већу важност. Лаж, разуме се, остаје
лаж, али је покрива љубав према човеку.
- Да
ли се вама икада десило да је било неопходно слагати?
- He.
Никада у животу нисам слагао.
Из књиге: Живот и подвизи светог Гаврила Грузијског
Коментари
Постави коментар