Пређи на главни садржај

O ПРЕТЕРИВАЊУ И ЛАГАЊУ


Рече отац Гаврило једној монахињи која је била поред њега:
- Твоје срце је као огледало. Ти си много благочестива и Бог те воли.
Ти си Његове руке. Приметио сам твоју нежност. Господ ће ти дати мудрости и разборитости када буде потребно. Љубазна си, али немој толико да шириш руке у загрљај, као блуднице које имају поверења у свакога. Чувај своју чистоту да не пропадне. Свуда је потребна нека „дистанца”. Претеривање није ни у чему добро. Господ не воли ништа што је претерано.

+

Отац Гаврило је самоистицање и претеривање сматрао прелешћу и грехом и тако нешто је разобличавао без оклевања. Једна девојка се опходила са претераном љубазношћу и била је одевена тако да је њена одећа овакво понашање још вишеѕ  истицала. Како је имао благодатни дар расуђивања, о. Гаврило је нашао најприкладнији начин да јој укаже на њену грешку.
Када је и она била присутна, обратио се једној другој девојци рекавши јој строго:
Како си се то обукла, сестро? Када долазиш у манастир, треба овако да се обучеш!
- Па показа руком на ону девојку.
А девојка поцрвене схвативши своју слабост и самољубље па саже главу.

+

Старче, ја сам најгрешнији од свих.
To је гордост! Треба да кажеш: ,Ја сам велики грешник”.
Шта то иначе значи? Зар ти гледаш на туђе грехе и зато знаш да си грешнији? Добро је то што свесно признајеш да си грешник.
Али избегавај грехове. Само да ниси сасвим свети: „Савршено свети монах је савршено пропао”.  Али немој да будеш ни на самом дну. Подвизавај се, па ћеш се спасити.

+

У Мцхети су убили једног свештеника. Опело му је служено у Благовештенском храму и сви су били веома потресени, ганути. Громки глас оца Гаврила чуо се до неба.
Водите ме, водите ме у храм! Шта им је учинио? Како су га то убили, па му још и уши одсекли?

Викао је тако много, као да су њега убијали. Његово понашање је било тако претерано да су ожалошћени у чуду гледали уплаканог оца Гаврила. Чим су ковчег унели у аутомобил и чим су се опростили од покојника, он се окренуо присутнима и савршено спокојним гласом рекао:

Бог никако не воли претеривање. Доста је сада, не оплакујте га више. Идемо да спремимо трпезу и одамо пошту његовој души.

+

Старче, зар није лепо што се грузијски народ након националног ослобођења вратио вери и сада већ сви одлазе у цркву?

Није добра ни изненадна љубав, ни изненадна мржња.

И једно и друго су крајности. Чак је и изненадна љубав као гром из ведра неба. Љубав и вера треба да извиру из дубине срца, да се челиче у пећи саможртвовања, па онда да се боре против зла.

Лицемерје

Формализам у [и на] богослужењу и фарисејство много су сметали оцу Гаврилу. Све је подстицао да свој живот тако улепшају делима да њихово срце буде угодно Богу. Често је говорио:
- Господ неће испитивати да ли и како одлазиш у цркву. Испитиваће твоја дела. Знајте да су свети пратили и изобличавали и своје најједноставније мисли. Најважније је учење Цркве. Будите послушни Цркви.

+

Отац Гаврило је одобравао када су верујући свесни своје грешности. Међутим, никако му се није допадало када би неко показивао фарисејски бол. Говорио је:
- Онај ко након Васкрсења и током светле седмице плаче, гори је од Јуде!

Лаж

Да ли је некад допуштено лагати, старче?
- Има ситуација када хоћеш нешто да прикријеш само да не повредиш другога. Уђе тако разбојник у келију једног светог човека молећи га да га сакрије. Када су у келију ушли и они који су тражили разбојника и када су упитали подвижника да га можда није видео, подвижник устаде и да би избегао лаж рече: „Откако стојим на својим ногама нисам никога видео” и тако избави разбојника. Када нема другог решења и када је неопходно, лагаћеш да би се неки човек избавио зла или невоље. У таквом случају љубав према човеку има већу важност. Лаж, разуме се, остаје лаж, али је покрива љубав према човеку.
- Да ли се вама икада десило да је било неопходно слагати?
- He. Никада у животу нисам слагао.


 Из књиге: Живот и подвизи светог Гаврила Грузијског

Коментари

Популарни постови са овог блога

Пастир Светог апостола Јерме

  Препоручујемо полако читање овог не баш лаког штива, које упркос томе даје велике увиде у човеков духовни живот и борбу са страстима. Пастир Светог Јерме Јерма је пореклом из нижег друштвеног слоја, што показује и његов језик који садржи доста латинизама. Према његовом делу  Пастир , Јерма је прво био роб  Хришћанин , кога је у  Риму  купила једна Хришћанка по имену Роди и тиме га ослободила ропства. Када је постао слободан, бавио се земљорадњом и трговином и стекао велико богатство. Али, занемарио је морално васпитање своје породице, па су му деца у време гоњења  Хришћана  отпала од вере, док су он и његова жена остали чврсти у вери. Последица тога била је пропаст Јерминог богатства; остало му је само једно мало имање, довољно за његове потребе. Он се  покајао  и од малог  Хришћанина  постао велики поборник  Христове  науке. Дело  Пастир , чији је циљ да привуче  грешнике  на  покајање , обилује моралним поукама. Сам писац поделио га је на три дела: Пет виђења, које је писац добрим

Кроз Часни пост: Субота пете седмице поста - Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице

Грешним делима приближила си се вратима пропасти; али Онај Који је сатро врата пакла силом Свога Божанства отвори теби врата покајања, свехвална светитељко, јер је Он Сâм врата живота. Јутрење – пета недеља Поста Тропар светој Марији Египћанки Поуке Светих Отаца: Када би Бог строго испитивао дела која су противна Њему, ми не би смо живели ни један дан. Свети Јован Златоусти Молитва: Подај нам, Боже, да јасно сагледамо оно што нам доноси мир. Нека би у ово подобно време хитали да чинимо дела ради мира и добре воље, свуда око себе и у свету. Амин. Читања из Светог Писма: Јевр. 9: 1-7 Лука 1: 19-49, 56 Богомислена размишљања: Јер у Бога је све могуће. Лк. 1:37 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007 Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице Поводом последовања Акатиста похвала Одигитрији Пресвете Богородице у суботу Пете седмице Великог поста Реч је о рановизантијској химни, првобитно званој само акатист, коју су каснији

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА Предговор Љубав Господа нашег Исуса Христа према људима толико је велика да је Он ради нашег спасења примио смрт, али нам је даровао и могућност да се непрекидно најприсније сједињујемо са Њим. Зато је на Тајној вечери пред Своја крсна страдања Господ установио Тајну Светог Причешћа. Свети јеванђелисти приповедају о томе како је била установљена ова Тајна. Тако јеванђелиста Матеј пише: Приступише ученици Исусу говорећи Му: Где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху? А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Време је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим. И ученици учинише како им заповеди Исус и уготовише Пасху. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика. И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе