Пређи на главни садржај

O ПРЕТЕРИВАЊУ И ЛАГАЊУ


Рече отац Гаврило једној монахињи која је била поред њега:
- Твоје срце је као огледало. Ти си много благочестива и Бог те воли.
Ти си Његове руке. Приметио сам твоју нежност. Господ ће ти дати мудрости и разборитости када буде потребно. Љубазна си, али немој толико да шириш руке у загрљај, као блуднице које имају поверења у свакога. Чувај своју чистоту да не пропадне. Свуда је потребна нека „дистанца”. Претеривање није ни у чему добро. Господ не воли ништа што је претерано.

+

Отац Гаврило је самоистицање и претеривање сматрао прелешћу и грехом и тако нешто је разобличавао без оклевања. Једна девојка се опходила са претераном љубазношћу и била је одевена тако да је њена одећа овакво понашање још вишеѕ  истицала. Како је имао благодатни дар расуђивања, о. Гаврило је нашао најприкладнији начин да јој укаже на њену грешку.
Када је и она била присутна, обратио се једној другој девојци рекавши јој строго:
Како си се то обукла, сестро? Када долазиш у манастир, треба овако да се обучеш!
- Па показа руком на ону девојку.
А девојка поцрвене схвативши своју слабост и самољубље па саже главу.

+

Старче, ја сам најгрешнији од свих.
To је гордост! Треба да кажеш: ,Ја сам велики грешник”.
Шта то иначе значи? Зар ти гледаш на туђе грехе и зато знаш да си грешнији? Добро је то што свесно признајеш да си грешник.
Али избегавај грехове. Само да ниси сасвим свети: „Савршено свети монах је савршено пропао”.  Али немој да будеш ни на самом дну. Подвизавај се, па ћеш се спасити.

+

У Мцхети су убили једног свештеника. Опело му је служено у Благовештенском храму и сви су били веома потресени, ганути. Громки глас оца Гаврила чуо се до неба.
Водите ме, водите ме у храм! Шта им је учинио? Како су га то убили, па му још и уши одсекли?

Викао је тако много, као да су њега убијали. Његово понашање је било тако претерано да су ожалошћени у чуду гледали уплаканог оца Гаврила. Чим су ковчег унели у аутомобил и чим су се опростили од покојника, он се окренуо присутнима и савршено спокојним гласом рекао:

Бог никако не воли претеривање. Доста је сада, не оплакујте га више. Идемо да спремимо трпезу и одамо пошту његовој души.

+

Старче, зар није лепо што се грузијски народ након националног ослобођења вратио вери и сада већ сви одлазе у цркву?

Није добра ни изненадна љубав, ни изненадна мржња.

И једно и друго су крајности. Чак је и изненадна љубав као гром из ведра неба. Љубав и вера треба да извиру из дубине срца, да се челиче у пећи саможртвовања, па онда да се боре против зла.

Лицемерје

Формализам у [и на] богослужењу и фарисејство много су сметали оцу Гаврилу. Све је подстицао да свој живот тако улепшају делима да њихово срце буде угодно Богу. Често је говорио:
- Господ неће испитивати да ли и како одлазиш у цркву. Испитиваће твоја дела. Знајте да су свети пратили и изобличавали и своје најједноставније мисли. Најважније је учење Цркве. Будите послушни Цркви.

+

Отац Гаврило је одобравао када су верујући свесни своје грешности. Међутим, никако му се није допадало када би неко показивао фарисејски бол. Говорио је:
- Онај ко након Васкрсења и током светле седмице плаче, гори је од Јуде!

Лаж

Да ли је некад допуштено лагати, старче?
- Има ситуација када хоћеш нешто да прикријеш само да не повредиш другога. Уђе тако разбојник у келију једног светог човека молећи га да га сакрије. Када су у келију ушли и они који су тражили разбојника и када су упитали подвижника да га можда није видео, подвижник устаде и да би избегао лаж рече: „Откако стојим на својим ногама нисам никога видео” и тако избави разбојника. Када нема другог решења и када је неопходно, лагаћеш да би се неки човек избавио зла или невоље. У таквом случају љубав према човеку има већу важност. Лаж, разуме се, остаје лаж, али је покрива љубав према човеку.
- Да ли се вама икада десило да је било неопходно слагати?
- He. Никада у животу нисам слагао.


 Из књиге: Живот и подвизи светог Гаврила Грузијског

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...