Пређи на главни садржај

ПЕТАК ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА - СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ



Господ се противи гордима, а смиренима даје благодат (Прич.3,34). Особито се присети ових речи када кренеш на исповест. Ништа тако као гордост не веже језик да каже: „Грешан сам“. Смири се пред Господом, не поштеди себе, не убој се лица људског. Откриј своју срамоту да би се умио, покажи своје ране да би се исцелио, кажи све неправде своје да би се оправдао. Што безосећајнији будеш био према себи, већу ће сажаљивост Господ на теби пројавити, те ћеш отићи са слатким осећањем помиловања. То и јесте благодат Господа нашег Исуса Христа, која се даје онима који себе смиравају искреним исповедањем својих грехова.





Видимо да су све те страсти везане за наше тело, за телесне похоте и да им је корен стомакоугађање као прва и основна страст. Остају још две страсти, најпогубније и најстрашније, које нису директно везане за телесну пожуду, али овладавају душом и срцем чак и великих подвижника ако умисле да су већ достигли врхунац врлина и светости. To су таштина и гордост која следи одмах иза ње. Чак и ако има врлине, човек не сме да мисли да их је заслужио својим напором, него треба да у томе види благодат Божју.
Но шта рећи за подвижнике! Страст таштине је бескрајно различита. Сви смо ми ташти: једни због своје телесне лепоте, богатства и раскоши одеће, због сјаја својих домова, због физичке снаге, док су други ташти због дубине свог ума, због свестраног образовања и талената. Ташт човек неизбежно постаје и горд. Он себе сматра најбољим и чини му се да су сви гори од њега и да га нису достојни. Он се преузноси над свима као над онима који су ништавни, који ништа не знају и ништа не вреде.
Такав несрећник не види да је обузет смртним грехом гордости, најстрашнијом страшћу која чини суштину ђавола и која је Богу мрска. Сваки горд човек мрзост је пред Господом. При читању Посланице апостола Јакова више пута сте чули да се Бог противи гордима, а смиренима даје благодат (Јак. 4, 6). Горд човек никад неће моћи угодити Богу чак и кад би цео живот провео у подвижништву. Ето колико је погубна страст гордости.
Затворите очи, спустите главу и умом се загледај- те у своје срце, па потражите какве се то тамо страст, какве змије у њему гнезде. Све их пронађите и тек тад се осмелите да приступите исповести. Ништа не скривајте!

Пред нама је пост, време покајања и спасења. Многи не схватају важност поста и не посте. Па ипак нам управо телесни пост помаже да се кајемо и да се спасавамо, јер, као што смо већ видели, стомакоугађање јесте мајка свих осталих страсти, a истовремено и најједноставније ју је савладати. Ако испунимо ту заповест која не премашује наше снаге и која је заиста лака заповест обуздавања стомак, онда ћемо добити власт и над сложенијим страсти- ма. За савладавање свих страсти неопходно се учити уздржању. Но без телесног поста то је немогуће постићи. Као што ученике у школи постепено воде од нижих ка вишим знањима, од азбуке до више математике, тако и са уздржањем треба почети од азбуке, од обуздавања стомака.
Ето зашто је пост толико битан. Многи то не схватају па нити сами посте нити децу томе уче. И не само да их не уче, него им још дају убитачан пример гажења поста. Страсне недеље, чак и на Велики Петак мајке своју децу хране месом и успут говоре: Једите дечице! Ма, нема везе што је пост. Види Бог да се ми стално лоше хранимо. Опростиће Бог, неће нам то замерити.” О не, и те како ће замерити ако будеш децу своју кварила!

Свака мајка дужна је да своју децу од најранијег детињства навикава на пост не обраћајући пажњу на подсмехе богохулника. Нека се они само подсмевају, заглибљујући се у своје похоте, а ви благосиљајте Бога Који вас кроз Своју Цркву учи борби са страстима. Следујте свим заповестима Цркве јер је она наша мајка, добра, чиста и света мајка која нас учи само ономе што је спасоносно. He заборављајте на пост, него се чврсто држите свих устава Цркве, онако чврсто као што се детенце чврсто држи за мајчин скут. И Господ ће вас усмерити тамо камо ваше срце тежи у царство светлости, царство благодати! Амин.
1950. године



крај


Свети Лука Кримски
из књиге Приносимо ти љубав своју

Коментари

Популарни постови са овог блога

Учење и чуда Светог Серафима Вирицког

На 150- годишњицу рођења Олга Рожеова 13. априла обележава се 150. годишњица рођења   Светог Серафима Вирицког. Серафим (у свету Василије Николајевич Муравјов; 1866-1949) - Исповедник, који су монашке завете дао током прогона Цркве, велики старац, удостојивши се многих дарова Духа Светога, молитвеник за сваког у тузи и патњи. Свети Серафим Вирицки Као дете, будући старац читао је житија светих и сањао о монашком животу. Али Господ је судио другачије: његов отац је умро, а уместо монашког завета Василијеу је преостало да постане хранитељ породице. Када је дете, које је маштало о монаштву дошло у лавру Светог Александра Невског чуо је од једног од стараца подвижника пророчке речи које су откриле Божији Промисао за њега: "Васја! Теби је суђено да прођеш светским путем, трновитим, преиспуњеним тугама. Учини тако пред Богом и својом савешћу. Доћи ће време, и Господ ће те наградити. „После тога читав живот Василија Николајевича у свету био је припрема за монашки живот...

ПОУКЕ И ХУМОР

Уши и уста Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо. Похвала Причају два монаха о трећем. Један га хвали: - Никада га не чух да ружно говори о било коме. - Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други. Философ и богослов Упита неки философ хришћанског теолога: - Ко смо ми философи? -Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема. - А ви богослови? - Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку. Уздање у богослове Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“ О ЖЕНАМА Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају. ЖЕНСКА ПРИРОДА Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“ И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“ Жена и логика Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“ Магарац Журећи у град д...

Пет поука које и даље учим од свете Марије Египћанке

Извор: This Side of Glory Грејс Брукс | 03. Април 2017. год Стопама Свете Марије из Египта (фото-репортажа) Света Марија из Египта и ја се знамо одавно. Али понекад то тако баш и не изгледа. Чини ми се као да сам тек јуче чула њену причу по први пут. Само што сам постала православна, а још увек нисам одабрала свог светитеља заштитника. А онда сам чула за причу о Светој Марији из Египта, и није ми излазила из главе.  Нећу је препричавати сада - ако не знате њено житије, можете прочитати ОВДЕ - али довољно је да кажем, да је одлука у вези светитеља-заштитника донета уместо мене. У мом случају, изрека је истина -нисам ја изабрала свету Марију већ она мене. И она ми и даље помаже. Прошло је више од 30 година од нашег првог сусрета, а Мати Марија ме још увек подучава. Ако би требало да саставим листу од пет најбољих поука Свете Марије, та листа би изгледала отприлике овако. Не буди дрзак . Ово се у ствари односи на Светог Зосиму, тако да на неки начин у...

Милосрђе - Јован Јовановић Змај

Милосрђе „Блажени су милостиви“, Рекао је Господ благи, Ал' ко даје да не труби, да не мери тај на ваги. Већ од срца, без рачуна, Без сујете и параде, Десна рука шта је дала, То левица да не знаде. Милостив је онај који Невољнога баш утеши, У жалости пусти сузу, Са   радосним он се смеши. Гладне храни, жедне поји, Болеснике обилази, Сиромашка он облачи, Затворнику тај долази. Знате л' зашто се он блажи Док му милост душу буди? Кад сироте припомаже, Он то Христа Бога љуби! Јован   Јовановић   Змај