ПЕТАК ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА - СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

Господ се противи гордима, а смиренима даје благодат (Прич.3,34). Особито се присети ових речи када кренеш на исповест. Ништа тако као гордост не веже језик да каже: „Грешан сам“. Смири се пред Господом, не поштеди себе, не убој се лица људског. Откриј своју срамоту да би се умио, покажи своје ране да би се исцелио, кажи све неправде своје да би се оправдао. Што безосећајнији будеш био према себи, већу ће сажаљивост Господ на теби пројавити, те ћеш отићи са слатким осећањем помиловања. То и јесте благодат Господа нашег Исуса Христа, која се даје онима који себе смиравају искреним исповедањем својих грехова.

Видимо да су све те страсти везане за наше тело, за телесне похоте и да им је корен стомакоугађање као прва и основна страст. Остају још две страсти, најпогубније и најстрашније, које нису директно везане за телесну пожуду, али овладавају душом и срцем чак и великих подвижника ако умисле да су већ достигли врхунац врлина и светости. To су таштина и гордост која следи одмах иза ње. Чак и ако има врлине, човек не сме да мисли да их је заслужио својим напором, него треба да у томе види благодат Божју.

Но шта рећи за подвижнике! Страст таштине је бескрајно различита. Сви смо ми ташти: једни због своје телесне лепоте, богатства и раскоши одеће, због сјаја својих домова, због физичке снаге, док су други ташти због дубине свог ума, због свестраног образовања и талената. Ташт човек неизбежно постаје и горд. Он себе сматра најбољим и чини му се да су сви гори од њега и да га нису достојни. Он се преузноси над свима као над онима који су ништавни, који ништа не знају и ништа не вреде.

Такав несрећник не види да је обузет смртним грехом гордости, најстрашнијом страшћу која чини суштину ђавола и која је Богу мрска. Сваки горд човек мрзост је пред Господом. При читању Посланице апостола Јакова више пута сте чули да се Бог противи гордима, а смиренима даје благодат (Јак. 4, 6). Горд човек никад неће моћи угодити Богу чак и кад би цео живот провео у подвижништву. Ето колико је погубна страст гордости.

Затворите очи, спустите главу и умом се загледај- те у своје срце, па потражите какве се то тамо страст, какве змије у њему гнезде. Све их пронађите и тек тад се осмелите да приступите исповести. Ништа не скривајте!

Пред нама је пост, време покајања и спасења. Многи не схватају важност поста и не посте. Па ипак нам управо телесни пост помаже да се кајемо и да се спасавамо, јер, као што смо већ видели, стомакоугађање јесте мајка свих осталих страсти, a истовремено и најједноставније ју је савладати. Ако испунимо ту заповест која не премашује наше снаге и која је заиста лака заповест обуздавања стомак, онда ћемо добити власт и над сложенијим страсти- ма. За савладавање свих страсти неопходно се учити уздржању. Но без телесног поста то је немогуће постићи. Као што ученике у школи постепено воде од нижих ка вишим знањима, од азбуке до више математике, тако и са уздржањем треба почети од азбуке, од обуздавања стомака.

Ето зашто је пост толико битан. Многи то не схватају па нити сами посте нити децу томе уче. И не само да их не уче, него им још дају убитачан пример гажења поста. Страсне недеље, чак и на Велики Петак мајке своју децу хране месом и успут говоре: Једите дечице! Ма, нема везе што је пост. Види Бог да се ми стално лоше хранимо. Опростиће Бог, неће нам то замерити.” О не, и те како ће замерити ако будеш децу своју кварила!

Свака мајка дужна је да своју децу од најранијег детињства навикава на пост не обраћајући пажњу на подсмехе богохулника. Нека се они само подсмевају, заглибљујући се у своје похоте, а ви благосиљајте Бога Који вас кроз Своју Цркву учи борби са страстима. Следујте свим заповестима Цркве јер је она наша мајка, добра, чиста и света мајка која нас учи само ономе што је спасоносно. He заборављајте на пост, него се чврсто држите свих устава Цркве, онако чврсто као што се детенце чврсто држи за мајчин скут. И Господ ће вас усмерити тамо камо ваше срце тежи у царство светлости, царство благодати! Амин.

1950. године

крај

Свети Лука Кримски
из књиге Приносимо ти љубав своју