Пређи на главни садржај

Кроз Часни пост: Четвртак пете седмице поста - СВЕТИ ПАТРИК ПРОСВЕТИТЕЉ ИРСКЕ


СВЕТИ ПАТРИК

ПРОСВЕТИТЕЉ ИРСКЕ

(30. март)






Тропар - Глас 3

Свети владико Патриче, Верни пастиру краљевског стада Христова, испунио си Ирску лучом Јеванђеља: Моћном силом Тројичном! Сада када стојиш пред Спаситељем, Моли Христа Бога да нас сачува у вери и љубави!

Кондак - Глас 4


Из ропства на слободу побегао јеси у служби Христу
Који те посла да земљу Ирску ослободиш ђавољег ропства
Посејао си Реч Јеванђеља у срцима незнабожачким.
У својим путовањима и тешкоћама беше једнак Апостолу Павлу!
Примивши награду за свој труд на Небу,
Никада не престај молити се за стадо које си окупио на земљи

Владико Патриче Свети!



Кратак животопис Светог Патрика епископа Армашког и просветитеља Ирске 



Свети Патрик, просветитељ Ирске рођен је око 385. године, од оца Калпурнија, римског декуриона (званичног јавног, државног порезника). Живео је у селу, које у свом делу „Исповест“, назива Банавем Таберние (Bannavem Taberniae), чија данашња локација није позната, а једна од претпоставки је да се село налазило у Велсу код ушћа реке Северн. Када му је било шеснаест година, заробили су га пирати и одвели у Ирску где је продан у робље, и тамо радио као чувар свиња на гори Слемиш у округу Антрим. Током свог ропства, Патрик је одлично научио ирски језик који му је касније био од велике користи у његовој мисији ширења Хришћанства.

Током усамљених дана које је проводио на гори Слемиш, молио се Богу, и тако живео пуних шест година. За то време имао је два виђења. У првом виђењу речено му је да ће се вратити у свој дом, а у другом да га чека спреман брод. Запутивши се пешке, Патрик је ходао око триста километара до обале, где је успео да се укрца у брод, и врати својим родитељима у Британију.

Нешто касније отишао  је у Галију и учио за свештеника код Светог Германа у Оксеру (слави се 31. јула) и поверена му је мисија у Ирској, где је наследио Светог Паладија (слави се 7. јула). Свети Паладије није постигао значајан успех у Ирској. После годину дана мисионарења отишао је у Шкотску где се упокојио 432.

Патрик је још једном имао виђење у сну у коме му је анђео пришао носећи прегршт писама. Одабравши једно на коме је писало „Глас Ираца“ зачуо је глас крштених Ираца како га моле да им се врати.

Иако је Свети Патрик имао највише успеха у ширењу Јеванђеља, он није био први, а ни једини мисионар у Ирској. Било је и других мисионара који су били активни на југоисточној обали, али је Свети Патрик је имао највећи утицај на своје следбенике и највећи успех у проповедању Јеванђеља Христовог. У Ирску се вратио, претпоставља се, око 432. године (мада је овај датум споран), око годину дана након Светог Паладија који је већ започео мисију. 

Свети Патрик је основао многе цркве и манастире широм Ирске, али христијанизација  ирског народа није ишла лако. Доживео је много пуно непријатељства и много пута је био нападан. Суочавао се са опасностима, вређањима, и замерали су му  што је странац и некадашњи роб. Постојала је и реална опасност да га пагани убију. Упркос многим препрекама, он је остао веран свом позиву, и многе људе приводио Христу крштавањем.

Аутобиографска исповест Светог Патрика говори о бројним проблемима и разочарењима која је трпео. На пример, једном пријатељу се поверио да га је прогонио неки грех који је починио у младости пре навршених петнаест година.  Пријатељ га је уверавао у Божју милост, чак је и подржао Патрика за место епископа. Међутим, касније се окренуо против њега и обелоданио Патрикову исповест, у покушају да спречи његово посвећење за епископа. Ни много година касније свети Патрик није могао да преболи што га је његов драги пријатељ јавно осрамотио.

Аутентичан спис светог Патрика је и Посланица Коротику. У њему оповргава нападе Коротикових следбеника на једног човека из његове пастве. Молитва Штит вере (позната под латинским називом "Лорика") приписује се такође Светом Патрику. Из ових списа, може се видети да је Свети Патрик имао јасну свест о Божијем призиву,  а такође видимо и његову одлучност, смирење, предузимљивост и истрајност у мисионарењу које му је поверено. У „Исповести“ он себе назива „грешником“, „најнезнавенијим и неважним“, и „презреног од многих“. Свој успех приписује Богу, а никако својим талантима: „Све дугујем Божјој милости, што је кроз мене толико људи поновно рођено у Њему.“

До тренутка када је радио на успостављању свог архиепископског трона у Армарху 444. године, Свети Патрик је имао и друге епископе који су му помагали, затим велики број аутохтоних свештеника и ђакона. Оснивао је манастире и радио на унапређењу монаштва.

Свети Патрик се често представља на иконама са тролисном детелином, или са змијама како беже од њега. Тролисну детелину је користио да би незнабошцима предочио учење о Светој Тројици. Користећи три листа детелине која израстају из једне влати, успео је да објасни смисао једног Бога у три лица. Прича да је Свети Патрик протерао змије из Ирске историјски је неоснована.

Свети Патрик се упокојио 17. марта (по старом календару) 461. (неки извори кажу 492). Постоје разна предања о његовим последњим данима, али то су у главном легенде. Писац његовог житија, Морих, каже да нико не зна тачно место где је сахрањен Свети Патрик. Свети Колумбан из Ајоне (слави се 9. јуна), говори да му је Дух Свети открио да је Свети Патрик сахрањен код Саула, на месту где је подигао прву цркву. У Даунпатрику, у месту у коме се, према предању, налази гроб светитеља, постављена је гранитна плоча 1899. године.  

Oca.org
Превод: Храм Свети Јован




Кроз Часни пост: Четвртак пете седмице поста




Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца.

Сагреших, безаконовах, и одбацих заповест Твоју; јер се у гресима зачех, и додах ранама својим ране; но Ти ме помилуј, као милосрдан, Боже отаца.

Из Великог канона светог Андреја Критског

Пете седмице Великог поста



Поуке Светих Отаца: Заповеђено нам је да је наш једини непријатељ: ђаво.

Свети Јован Златоусти



Молитва: Одврати нас, Боже, од себичног повлачења из борбе против зла. Спаси нас од лажног стида. Уз помоћ Господа нашег Исуса Христа, обуцимо се у оклоп Божији, да би смо могли војевати против сваке неправде, лажи, лукавства и зла, спољашњег и унутрашњег. Амин.



Читања из Светог Писма:

Иса. 42:5-16

1 Мојс. 18:20-33

Прич. 16: 17-33, 17: 1-17



Гал. 3:23-29

Јован 8: 3-11.



Богомислена размишљања: Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.

Гал. 3:21

Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...