Пређи на главни садржај

Кроз Часни пост: Петак пете седмице поста




Заглибљен стојим у духовном блату а нема снаге ни храбрости у мени; савладан сам буром прегрешења. Погледај на мене, Дјево, преклињем Тебе која си родила Слово, јединог Човекољупца. Избави ме од сваког греха, од свих душегубних страсти, сваког непријатељског зла, да бих ти радосно певао: Умоли Сина Свога и Бога, Непорочна, да опроштај греха дарује онима који са вером прибегавају покровитељству Твоме.

Јутрење – пета недеља Поста



Поуке Светих Отаца: Дух кротости се не усељава тамо где гнев или страст пребива.

Свети Јован Златоусти

Отворићу уста моја и испунићу се духа, говорићу Царици Мајци, видеће ме сви како се веселим, и опеваћу радосно сва Њена чудеса.

Химна из Акатиста



Молитва: Пресвета Богородице, помени нас у заступништву Твом пред возљубљеним Сином Твојим. Заштити нас, наше сроднике и ближње. Пресвета Мајко, молимо се и да у целом свету завлада мир. Амин.

Читања из Светог Писма:

Иса. 45:11-17

1 Мојс. 22:1-18

Прич. 17: 17-28, 18: 1-5.

Богомислена размишљања: Устеже ријечи своје човјек који зна, и тиха је духа човјек разуман.

Прич. 17:27

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.Архимандрит Тихон Шевкунов: Господ чува Своју цркву од нашег немара



Нас свештенике Господ заиста чува од властитих грешака, од расејаности, непажње, а понекад и од наших глупости!

По строгим црквеним правилима у цркви се на једном Часном Престолу током дана може служити само једна света Литургија. Ми у Сретењском манастиру много волимо ноћна богослужења, кад монаси имају могућност да се у осами помоле и да им ништа не одвлачи пажњу. На тим богослужењима нема мирјана, осим оних које сами понекад позовемо.

Једном приликом сам током Великог Поста нашао времена да одслужим ноћну Литургију Пређеосвећених Дарова. Па иако се за такво богослужење треба припремити целодневним строгим постом, то јест скоро целог дана и ноћи ништа се не једе и не пије, неколико наших старих парохијана замолило нас је да се причесте на тој светој Литургији.

Цео тај дан провео сам у пословима у нашем рјазанском скиту и кад сам се касно увече вратио у манастир, кренуо сам право у цркву. Будући да је на главном Престолу света Литургија, као и обично, служена тог јутра, преостало ми је да служим у малој цркви посвећеној светом Јовану Крститељу. У том олтару богослужења су била веома ретка.

Све је било спремно за богослужење. За певницом су била четворица бруцоша, а у цркви се молило шесторо мојих пријатеља, који су дошли с намером да се причесте.

Међутим, од самог почетка свете Литургије почело је да се догађа нешто необично. Обузео ме је немир који просто нисам могао да савладам. Нисам никако могао да се саберем па сам бркао возгласе, једва успевао да из Служебника прочитам молитве, које сам одавно знао, и уопште нисам схватао њихов смисао. Скоро исто се догађало и члановима хора. У покушају да се ускладе са мном студенти су певали тако да горе није могло бити, сваки пут би се збунили, затим почињали испочетка и поново грешили. Кад је најзад требало да померим завесу на Царским дверима, било је довољно да је само дотакнем па да с треском падне на под заједно с тешким држачем.

Никад у животу није ми се тако нешто догодило! Морао сам да прекинем службу. Потпуно збуњен изашао сам из олтара. Присутни су били забринути исто као и ја. Губећи се у нагађањима, за сваки случај упитао сам појце да није којим случајем данас већ служена Литургија у олтару посвећеном Светом Јовану.

– Наравно да јесте! – одговорише бруцоши. – Ми смо већ појали на светој Литургији коју је у четири поподне служио отац благајник.

Ухватио сам се за главу јер сам схватио да умало нисам одслужио другу Литургију на истом Часном Престолу!

– Зашто ми то нисте рекли?! – нападох студенте.

– Нисмо знали да се не сме служити и други пут – збуњено се згледаше бруцоши. – То још нисмо учили…

Е, баш лепо! Не само да сам крив, него сам још викао на децу. Добар старешина, нема шта! Ја сам тај који је требало унапред да упозори типикара, који је одговоран за распоред богослужења, да ћу те ноћи служити на том Часном Престолу, а не да будем лакомислен и да се уздам у то да у олтару светог Јована Претече вечерњу Литургију Пређеосвећених Дарова нико није служио пре мене.

На сву срећу, нисам стигао до најважнијег дела свете Литургије. Наместио сам покретни Престо у суседни олтар и тамо завршио свету Литургију.

Кад смо се касније окупили за трпезом, поново смо преживљавали оно што се догодило. Били смо задивљени тиме колико Господ чува Своју цркву од нашег немара и тешког греха, па макар он био и невољни. Како после свега не бити благодаран Господу за трпљење и бригу?

После тог случаја одлучили смо да типикар убудуће строго контролише распоред богослужења у манастиру. Знали смо да гарнишне неће сваки пут падати да нас опомену, него да ће нас можда тако лупити по глави да ћемо, хтели-не хтели, морати да се замислимо…

Дакако, не треба своје обавезе и свакодневне бриге да пребацујемо на Господа, јер, што би се рекло: помози сâм себи па ће ти и Бог помоћи. Мада, искрено речено, човек се увек потајно нада да га Господ неће напустити, да ће га сачувати, осигурати…

(Из књиге архимандрита Тихона Шевкунова „Несвети а свети“)

Са руског: Божана Стоjановић

Извор: Православие.ру


Коментари

Популарни постови са овог блога

Пастир Светог апостола Јерме

  Препоручујемо полако читање овог не баш лаког штива, које упркос томе даје велике увиде у човеков духовни живот и борбу са страстима. Пастир Светог Јерме Јерма је пореклом из нижег друштвеног слоја, што показује и његов језик који садржи доста латинизама. Према његовом делу  Пастир , Јерма је прво био роб  Хришћанин , кога је у  Риму  купила једна Хришћанка по имену Роди и тиме га ослободила ропства. Када је постао слободан, бавио се земљорадњом и трговином и стекао велико богатство. Али, занемарио је морално васпитање своје породице, па су му деца у време гоњења  Хришћана  отпала од вере, док су он и његова жена остали чврсти у вери. Последица тога била је пропаст Јерминог богатства; остало му је само једно мало имање, довољно за његове потребе. Он се  покајао  и од малог  Хришћанина  постао велики поборник  Христове  науке. Дело  Пастир , чији је циљ да привуче  грешнике  на  покајање , обилује моралним поукама. Сам писац поделио га је на три дела: Пет виђења, које је писац добрим

Кроз Часни пост: Субота пете седмице поста - Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице

Грешним делима приближила си се вратима пропасти; али Онај Који је сатро врата пакла силом Свога Божанства отвори теби врата покајања, свехвална светитељко, јер је Он Сâм врата живота. Јутрење – пета недеља Поста Тропар светој Марији Египћанки Поуке Светих Отаца: Када би Бог строго испитивао дела која су противна Њему, ми не би смо живели ни један дан. Свети Јован Златоусти Молитва: Подај нам, Боже, да јасно сагледамо оно што нам доноси мир. Нека би у ово подобно време хитали да чинимо дела ради мира и добре воље, свуда око себе и у свету. Амин. Читања из Светог Писма: Јевр. 9: 1-7 Лука 1: 19-49, 56 Богомислена размишљања: Јер у Бога је све могуће. Лк. 1:37 Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007 Акатистна субота – Похвала Одигитрији Пресвете Богородице Поводом последовања Акатиста похвала Одигитрији Пресвете Богородице у суботу Пете седмице Великог поста Реч је о рановизантијској химни, првобитно званој само акатист, коју су каснији

КАКО НАЈБРЖЕ СТЕЋИ ДУХОВНИ МИР?

САМОУКОРЕВАЊЕ   • Вид смирења, који припрема за трпљење невоља пре но што се појаве и помаже њихово мирно подношење када се појаве, Свети Оци су назвали  самоукоревањем. Самоукоревање је окривљавање себе за греховност заједничку свим људима и своју посебно. При томе, корисно је сећати се својих нарушавања Закона Божијег и набрајати их, осим блудних падова и спотицања, за које оци забрањују да их се детаљно присећамо, јер обнављају у човеку греховни осећај и наслађивање њиме. Самоукоревање, када достигне своју пуноту, коначно из срца искорењује злобу, искорењујући лукавство и лицемерје, које не престаје да живи у срцу све док je у њему присутно самооправдање. 1. 318-319 • Бављење самоукоревањем претвара то укоревање у навику. Када онога ко је стекао ту навику задеси нека невоља, истога часа у њему се јавља дејство навике и невоља се доживљава као заслужена. Главни узрок сваког узнемирења – каже преподобни авва Доротеј ако пажљиво испитамо, јесте то што не укоревамо себе. Одатле проистич

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА

ЧУДО СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА Предговор Љубав Господа нашег Исуса Христа према људима толико је велика да је Он ради нашег спасења примио смрт, али нам је даровао и могућност да се непрекидно најприсније сједињујемо са Њим. Зато је на Тајној вечери пред Своја крсна страдања Господ установио Тајну Светог Причешћа. Свети јеванђелисти приповедају о томе како је била установљена ова Тајна. Тако јеванђелиста Матеј пише: Приступише ученици Исусу говорећи Му: Где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху? А он рече: Идите у град томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Време је моје близу, код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим. И ученици учинише како им заповеди Исус и уготовише Пасху. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика. И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе