Пређи на главни садржај

Кроз Часни пост: Понедељак четврте седмице поста - Препознавање гордости код себе



Христе Спасе мој, постадох налик на човека запалог међу разбојнике, који беше рањен и лежаше полумртав, јер због греха мојих, ране су ми још теже од његових.
Покраден, он је вапио плачући: “Спаситељу, тешко сам рањен, не остави ме разбојницима.” Тако се и ја Теби молим, милостиви Господе, спаси ме.

Ум мој је шибан од злобних разбојника и рђавих помисли бичем грехова. Исцели ме, Христе Спасе мој, и спаси ме, јер си богат милошћу Својом.

Јутрење – четврта недеља поста
Поуке Светих Отаца: Но, будимо храбри, сви страсни и немоћни, и непоколебљивом вером, као десницом, принесимо и признајмо Христу немоћ и слабост своје душе.  Он ће нам неизоставно помоћи чак и више него што заслужујемо, само ако се непрестано држимо дубоког смиреноумља.
Свети Јован Лествичник

Молитва:
Господе, срцем и умом ти кличемо: помози нам да видећи пролазност и трулеж овога света не заборавимо да се Ти увек са нама. Дај нам снагу да издржимо промене које се дешавају у свету и спаси и помилуј људе Твоје и сав свет Твој. Амин.
Читања из Светог Писма:
Иса. 14:24-31
1 Мојс. 8:21-22, 9:1-7
Прич. 11:29-31, 12:1-6.

Богомислена размишљања: Плод је праведников дрво животно, и мудрост обучава душе. Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику.
Прич. 11:30-31

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Препознавање гордости код себе

На питање како да схватимо да смо постали горди, архиепископ Јаков пише: “Да би то схватио и осетио, треба да обратиш пажњу на то како се осећаш кад ти неко учини нешто што је против твпје воље. Ако се тад код тебе појаве незадовољство и гнев, уместо размишљањао томе како да мирно исправиш грешку коју је неко себи дозволио, знај да си горд, и то веома горд. Ако те и најмањи неуспех у послу ожалости и због тога западнеш у чамотињу и осећаш се нелагодно, и то до те мере да те не може развеселити ни помисао на промисао Божији који учествује у нашим пословима, знај да си горд, и то веома горд. Ако си ревностан кад је реч о твојим потребама и равнодушан кад је реч о потребама других људи, знај да си горд, и то веома горд. Ако се радујеш нечијем неуспеху, па макар то био и твој непријатељ, а неочекивана срећа ближњих те чини тужним, знај да си горд, и то веома горд. Ако је за тебе увредљиво то што неко скромно примети твоје мане, а пријају ти похвале твојим непостојећим вредностима, знај да си горд, и то веома горд.”

Овим знацима може се додати само још то да је знак гордости и то кад човека хвата страх. Свети Јован Лествичник о томе пише: “Горда душа је робиња страха. Будућо да се узда у себе, плаши се и најмањег звука, па чак и саме сенке. Плашљиви људи често се лишавају разума, а и праведно је да Господ оставља горде да би тако и друге научио да не буду охоли и уображени….Пример крајње гордости је кад човек ради славе лицемерно показује врлине које нема.” Схиигуман Сава, књига Хришћанске врлине и гордост



Коментари

Популарни постови са овог блога

Митрополит сурошки Антоније: Уверење у невидљиво. Последњи разговори (2001–2002)

  Од преводиоца Митрополит сурошки Антоније једна је од најистакнутијих личности 20. века. Његова реч, крајње трезвена, упућена најдубљим питањима човека, а истовремено жива, отворена, надахнута, увек наилази на одјек међу његовим бројним читаоцима, без обзира на њихова убеђења, уверења, образовање или културолошке корене. Његове књиге, беседе, наступи на радију и телевизији, његова предавања на универзитетима и богословијама, у болницама и школама надалеко су познати у Енглеској, где је службовао, у Француској, САД, Белгији, Немачкој, Шведској и другим земљама које је посетио као представник Руске Православне Цркве и егзарх Московске Патријаршије у Западној Европи. Читаоцу се нуди превод најновије серије разговора које је водио митрополит Антоније током 2001–2002. у лондонској парохији где је био настојатељ више од четрдесет година. Својој пастви је говорио, стварао, неговао и неговао током пола века, па није случајно што је атмосфера отворености, поверења и жеље за узајамним разу...

ПОВЕСТ О ЧЕСНОЈ ГЛАВИ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ

Свето Писмо нам говори да, након што је Светом Јовану Крститељу одсечена глава, безбожна Иродијада је забранила да се пророкова глава сахрани заједно са његовим телом. Уместо тога, она је оскрнавила часну главу Светог Јована и закопала је у близини своје палате. Ученици Светитељеви тајно су узели тело свог наставника и закопали га. Супруга Иродовог управитеља је знала на ком месту је Иродијада закопала главу Св. Јована, и одлучила је да га поново сахране на Маслинској гори, на једном од Иродових имања. [1] Када је до краљевске палате стигла реч о Исусовим проповедима и чудима, Ирод је са супругом Иродијадом хтео да провери да ли је глава Јована Крститеља још на месту где је била. Када је нису пронашли помислили су да је Исус Христос васкрсли Јован Крститељ. О томе постоји сведочење у самом Јеванђељу (види Мт 14: 2). Јерусалим. Прво обретење часне главе Светог Јована Крститеља. Много година касније, за време владавине равноапостолног цара Константина, његове мајке, Св. Јелене, ...

О НЕОСЕТЉИВОСТИ - БОЛЕСТИ САВРЕМЕНИХ ВЕРНИКА И СВЕТА УОПШТЕ

Ми, који лежимо изранављени, призивајмо Господа Који може да стави мелеме и завоје на наше ране. Свети Григорије Палама Поука XVII О НЕОСЕТЉИВОСТИ, ТЈ. УМРТВЉЕЊУ ДУШЕ И СМРТИ УМА ПРЕ СМРТИ ТЕЛА Неосетљивост, без обзира да ли телесна или духовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и нехата, доспело до стања потпуне отупљености. Безосећајност је нехат који је прешао у навику и успавао разум. То је пород лоше навике, замка за ревност, омча за храброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава (који, са своје стране, поново рађа своју сопствену мајку), искључење страха Божијег. Безосећајни монах је безумни философ, учитељ који самога себе својим учењем осуђује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше; говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву храну; моли се против своје страсти, а хита да је задовољи; кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се својих речи, бедн...

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ

МИТРОПОЛИТ МОРФИЈСКИ НЕОФИТ: МОРАМО НАЋИ ВРЕМЕ ЗА ТИШИНУ Митрополит Морф и јски Неофит (Масура). Одломак из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита Морфујског Неофита у храму Светог Антонија Великог у селу Спилија, на Кипру, 17. јануара 2020. године.       Сви ми данас — монаси и мирјани, били сами или ожењени — имамо један велики проблем: немир. Не можемо наћи мир и тишину у души. Сви смо оптерећени многим бригама. Како се нове технологије развијају, количина брига и невоља се повећава, иако се чини да би требало да буде обрнуто… Откуда то тако? У ствари, човек налази мир само у Истини. Технологија не може да одмори човека, пошто она само телу олакшава живот. Али човек није само тело: он има и тело и душу. Зато морамо пронаћи начин да одморимо и тело и душу. У Цркви постоји парадокс: када се тело умори ради љубави према Христу или љубави према ближњем – сиромашнима или болеснима, онима којима је потребна помоћ – тада се, упркос физичком умору, у душу н...