Пређи на главни садржај

Кроз Часни пост: Понедељак четврте седмице поста - Препознавање гордости код себе



Христе Спасе мој, постадох налик на човека запалог међу разбојнике, који беше рањен и лежаше полумртав, јер због греха мојих, ране су ми још теже од његових.
Покраден, он је вапио плачући: “Спаситељу, тешко сам рањен, не остави ме разбојницима.” Тако се и ја Теби молим, милостиви Господе, спаси ме.

Ум мој је шибан од злобних разбојника и рђавих помисли бичем грехова. Исцели ме, Христе Спасе мој, и спаси ме, јер си богат милошћу Својом.

Јутрење – четврта недеља поста
Поуке Светих Отаца: Но, будимо храбри, сви страсни и немоћни, и непоколебљивом вером, као десницом, принесимо и признајмо Христу немоћ и слабост своје душе.  Он ће нам неизоставно помоћи чак и више него што заслужујемо, само ако се непрестано држимо дубоког смиреноумља.
Свети Јован Лествичник

Молитва:
Господе, срцем и умом ти кличемо: помози нам да видећи пролазност и трулеж овога света не заборавимо да се Ти увек са нама. Дај нам снагу да издржимо промене које се дешавају у свету и спаси и помилуј људе Твоје и сав свет Твој. Амин.
Читања из Светог Писма:
Иса. 14:24-31
1 Мојс. 8:21-22, 9:1-7
Прич. 11:29-31, 12:1-6.

Богомислена размишљања: Плод је праведников дрво животно, и мудрост обучава душе. Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику.
Прич. 11:30-31

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

Препознавање гордости код себе

На питање како да схватимо да смо постали горди, архиепископ Јаков пише: “Да би то схватио и осетио, треба да обратиш пажњу на то како се осећаш кад ти неко учини нешто што је против твпје воље. Ако се тад код тебе појаве незадовољство и гнев, уместо размишљањао томе како да мирно исправиш грешку коју је неко себи дозволио, знај да си горд, и то веома горд. Ако те и најмањи неуспех у послу ожалости и због тога западнеш у чамотињу и осећаш се нелагодно, и то до те мере да те не може развеселити ни помисао на промисао Божији који учествује у нашим пословима, знај да си горд, и то веома горд. Ако си ревностан кад је реч о твојим потребама и равнодушан кад је реч о потребама других људи, знај да си горд, и то веома горд. Ако се радујеш нечијем неуспеху, па макар то био и твој непријатељ, а неочекивана срећа ближњих те чини тужним, знај да си горд, и то веома горд. Ако је за тебе увредљиво то што неко скромно примети твоје мане, а пријају ти похвале твојим непостојећим вредностима, знај да си горд, и то веома горд.”

Овим знацима може се додати само још то да је знак гордости и то кад човека хвата страх. Свети Јован Лествичник о томе пише: “Горда душа је робиња страха. Будућо да се узда у себе, плаши се и најмањег звука, па чак и саме сенке. Плашљиви људи често се лишавају разума, а и праведно је да Господ оставља горде да би тако и друге научио да не буду охоли и уображени….Пример крајње гордости је кад човек ради славе лицемерно показује врлине које нема.” Схиигуман Сава, књига Хришћанске врлине и гордост



Коментари

Популарни постови са овог блога

Учење и чуда Светог Серафима Вирицког

На 150- годишњицу рођења Олга Рожеова 13. априла обележава се 150. годишњица рођења   Светог Серафима Вирицког. Серафим (у свету Василије Николајевич Муравјов; 1866-1949) - Исповедник, који су монашке завете дао током прогона Цркве, велики старац, удостојивши се многих дарова Духа Светога, молитвеник за сваког у тузи и патњи. Свети Серафим Вирицки Као дете, будући старац читао је житија светих и сањао о монашком животу. Али Господ је судио другачије: његов отац је умро, а уместо монашког завета Василијеу је преостало да постане хранитељ породице. Када је дете, које је маштало о монаштву дошло у лавру Светог Александра Невског чуо је од једног од стараца подвижника пророчке речи које су откриле Божији Промисао за њега: "Васја! Теби је суђено да прођеш светским путем, трновитим, преиспуњеним тугама. Учини тако пред Богом и својом савешћу. Доћи ће време, и Господ ће те наградити. „После тога читав живот Василија Николајевича у свету био је припрема за монашки живот...

ПОУКЕ И ХУМОР

Уши и уста Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо. Похвала Причају два монаха о трећем. Један га хвали: - Никада га не чух да ружно говори о било коме. - Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други. Философ и богослов Упита неки философ хришћанског теолога: - Ко смо ми философи? -Ви сте слепци који у нрачној соби ттражите црну мачку које тамо нема. - А ви богослови? - Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку. Уздање у богослове Авва рече: „Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо имали десет, него хиљаду.“ О ЖЕНАМА Авва рече: „Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају. ЖЕНСКА ПРИРОДА Старац рече: „Врлине женске неутешно тугују због неучињеног греха.“ И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу.“ Жена и логика Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно нису никада водили расправу са неком женом.“ Магарац Журећи у град д...

Пет поука које и даље учим од свете Марије Египћанке

Извор: This Side of Glory Грејс Брукс | 03. Април 2017. год Стопама Свете Марије из Египта (фото-репортажа) Света Марија из Египта и ја се знамо одавно. Али понекад то тако баш и не изгледа. Чини ми се као да сам тек јуче чула њену причу по први пут. Само што сам постала православна, а још увек нисам одабрала свог светитеља заштитника. А онда сам чула за причу о Светој Марији из Египта, и није ми излазила из главе.  Нећу је препричавати сада - ако не знате њено житије, можете прочитати ОВДЕ - али довољно је да кажем, да је одлука у вези светитеља-заштитника донета уместо мене. У мом случају, изрека је истина -нисам ја изабрала свету Марију већ она мене. И она ми и даље помаже. Прошло је више од 30 година од нашег првог сусрета, а Мати Марија ме још увек подучава. Ако би требало да саставим листу од пет најбољих поука Свете Марије, та листа би изгледала отприлике овако. Не буди дрзак . Ово се у ствари односи на Светог Зосиму, тако да на неки начин у...

Милосрђе - Јован Јовановић Змај

Милосрђе „Блажени су милостиви“, Рекао је Господ благи, Ал' ко даје да не труби, да не мери тај на ваги. Већ од срца, без рачуна, Без сујете и параде, Десна рука шта је дала, То левица да не знаде. Милостив је онај који Невољнога баш утеши, У жалости пусти сузу, Са   радосним он се смеши. Гладне храни, жедне поји, Болеснике обилази, Сиромашка он облачи, Затворнику тај долази. Знате л' зашто се он блажи Док му милост душу буди? Кад сироте припомаже, Он то Христа Бога љуби! Јован   Јовановић   Змај