Христе
Спасе мој, постадох налик на човека запалог међу разбојнике, који беше рањен и
лежаше полумртав, јер због греха мојих, ране су ми још теже од његових.
Покраден, он је вапио плачући: “Спаситељу, тешко сам рањен,
не остави ме разбојницима.” Тако се и ја Теби молим, милостиви Господе, спаси
ме.
Ум мој је шибан од злобних разбојника и рђавих помисли бичем
грехова. Исцели ме, Христе Спасе мој, и спаси ме, јер си богат милошћу Својом.
Јутрење – четврта недеља поста
Поуке Светих Отаца: Но, будимо храбри, сви страсни и
немоћни, и непоколебљивом вером, као десницом, принесимо и признајмо Христу
немоћ и слабост своје душе. Он ће нам неизоставно помоћи чак и више него
што заслужујемо, само ако се непрестано држимо дубоког смиреноумља.
Свети Јован Лествичник
Молитва:
Господе, срцем и умом ти кличемо: помози нам да видећи
пролазност и трулеж овога света не заборавимо да се Ти увек са нама. Дај нам
снагу да издржимо промене које се дешавају у свету и спаси и помилуј људе Твоје
и сав свет Твој. Амин.
Читања из Светог Писма:
Иса. 14:24-31
1 Мојс. 8:21-22, 9:1-7
Прич. 11:29-31, 12:1-6.
Богомислена размишљања: Плод је праведников дрво
животно, и мудрост обучава душе. Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли
безбожнику и грешнику.
Прич. 11:30-31
Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“,
Манастир Подмаине, 2007.
Препознавање гордости код себе
На питање како да схватимо да смо постали горди, архиепископ Јаков пише: “Да би то схватио и осетио, треба да обратиш пажњу на то како се осећаш кад ти неко учини нешто што је против твпје воље. Ако се тад код тебе појаве незадовољство и гнев, уместо размишљањао томе како да мирно исправиш грешку коју је неко себи дозволио, знај да си горд, и то веома горд. Ако те и најмањи неуспех у послу ожалости и због тога западнеш у чамотињу и осећаш се нелагодно, и то до те мере да те не може развеселити ни помисао на промисао Божији који учествује у нашим пословима, знај да си горд, и то веома горд. Ако си ревностан кад је реч о твојим потребама и равнодушан кад је реч о потребама других људи, знај да си горд, и то веома горд. Ако се радујеш нечијем неуспеху, па макар то био и твој непријатељ, а неочекивана срећа ближњих те чини тужним, знај да си горд, и то веома горд. Ако је за тебе увредљиво то што неко скромно примети твоје мане, а пријају ти похвале твојим непостојећим вредностима, знај да си горд, и то веома горд.”
Овим знацима може се додати само још то да је знак гордости и то кад човека хвата страх. Свети Јован Лествичник о томе пише: “Горда душа је робиња страха. Будућо да се узда у себе, плаши се и најмањег звука, па чак и саме сенке. Плашљиви људи често се лишавају разума, а и праведно је да Господ оставља горде да би тако и друге научио да не буду охоли и уображени….Пример крајње гордости је кад човек ради славе лицемерно показује врлине које нема.” Схиигуман Сава, књига Хришћанске врлине и гордост
Коментари
Постави коментар